MENI JE SRCE NA DORĆOLU: Breda Kalef bila je potomak najstarije beogradske familije, a OVA TRAGEDIJA JE OBELEŽILA ZA CEO ŽIVOT

Proslavljena jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu, Breda Kalef, preminula je danas u 93. godini. Rođena je kao Rahel Kalef na Dorćolu 7. decembar 1930. godine.

Bila je žena izuzetnog porekla, sudbine i karijere, a ostavila je neizbrisiv trag u operi. Uz sestru Lidiju, poslednji je izdanak familije Kalef, po tvrdnjama istoričara, najstarije beogradske porodice, čiji su članovi pre više od četiri veka došli u srpsku prestonicu iz španskog Toleda (grada među čije su osnivače Kalefi takođe upisani).

- Igrali smo se uglavnom na Kalemegdanu, crtali smo školice. Bila sam oduvek ambiciozna i sećam se da bih dolazila kući i govorila roditeljima kako sam prvak Jovanove ulice u školici. Znala sam jako puno pesama i recitacija. Kad dođu gosti onda ode pod sto, a ja kažem da hoću da recitujem ali ako me stave na sto. Otac je uvek govorio: "Evo moje buduće glumice". I dan-danas meni je srce na Droćolu.

Kad sam se udala došla sam u Vlajkovićevu ulicu i rekla sam: "Jao, ja sam iz grada došla u selo, kad sam se ja rodila Cvijićeva ulica je bila centar grada, a ovo je bila poljana" - govorila je Breda za Redakciju dokumentarnog programa RTS-a.

Operska diva, rođena je i odrasla u Beogradu, a rano detinjstvo obeležila joj je teška tragedija, kada je veliki deo njene porodice zbog svog jevrejskog porekla stradao u Holokaustu, na stratištima Jajinci i Staro sajmište u Beogradu.

- Oduvek smo se osećali kao Srbi i u mojoj krštenici piše srpkinja. Kad se desilo da moji roditelji izgube živote, počela sam da se osećam jevrejkom - govorila je.

Koreni čuvene mecosopranke sežu do Španije, a zanimljivo je da je njena porodica jedan od osnivača grada Toleda u Španiji.

- Moja porodica je došla iz Španije, iz Toleda. Postoje zapisi da su jedan od osniovača tog grada. Jednom prilikom sam otišla da vidim, a vodič nije znao ko sam ja, odveo nas je u Sinangogu gde je rekao da je porodica Kalef jedna od osnivača. Kad sam mu rekla da sam ja Kalef, maltene se onesvestio.

Išli su preko Turske i došli ovde, u Beograd. Postoje onako priče jevrejske, uglavnom su bili na Dorćolu, ali Dušanova ulica je bila granica. Siromašne porodice su bile sa donje strane, a bogatije su bile gore u Strahinjića Bana - pričala je glumica.

Njeno ime, zajedno sa imenima Đurđevke Čakarević, Miroslava Čangalovića, Nikole Mitića, Biserke Cvejić, Radmile Bakočević i drugih vezuje se za, takozvani Zlatni vek Beogradske opere. Breda Kalef pevala je na mnogim scena širom sveta, od Tel Avivske opere, gde je Evgenija Onjegina pevala na ivritu, preko najlepše opere na svetu u Odesi, do opera u Beču i Milanu.

(Kurir.rs)

Bonus video: