ŠTO VIŠE ZURIŠ U CRNU RUPU, I CRNA RUPA ZURI U TEBE! Vuk Kostić o NAJTEŽOJ ulozi u karijeri i ŠESTOJ sezoni serije UBICE MOG OCA

I u šestoj sezoni serije "Ubice mog oca" glavnu ulogu, inspektora Aleksandra Jakovljevića, tumači glumac Vuk Kostić. Družeći se punih sedam godina sa svojim likom, ovaj dramski umetnik kaže da zajedno rastu, a pored toga što serija uvek iznova privuče pažnju gledalaca, i samim glumcima donosi nove izazove.

Jeste li odgledali šestu sezonu pre publike?

- Nisam i nemam tu naviku. Svaku seriju gledam kad joj krene emitovanje, a uz tehnologiju vraćanja programa, ništa ne propustim. Kad počnemo snimanje, možda ponekad na setu pogledam poneki kadar sa početka da vidim kako izgleda. Sad je to neki drugi Jakovljević, promenjen.

Kako biste opisali vaš odnos s tim inspektorom Aleksandrom, kog poznajete već sedam godina?

- I on raste, grešnik, kako i ja starim (smeh). Veliko hvala Nataši Drakulić kao piscu, jer je taj moj lik svaki put drugačiji i mislim da će tek ove sezone iznenaditi publiku sve ono šta se dešava s njim. U petoj sezoni, koja je jedna od najboljih, Aleksandar je saznao da njegov tata Mile nije čestit. Potom se suočio s tim da je Mile uzimao pare i nije bio baš onako dobar kako je mislio. Na kraju se ispostavlja da ipak jeste onakav kakvim ga je on zamišljao. Ali uvek je to on, kao čovek ne može da pobegne od sebe. Činjenica je da je Aleksandar i dalje u potrazi za pravdom, traži odgovore... Već sedam godina igramo i ne možemo da se ponavljamo. Ljudi očekuju da se nešto novo dešava. Uvek se borimo da nadmašimo sebe u odnosu na prethodnu sezonu.

Prošlog vikenda bilo je finale serije "Vera", gde ste igrali Radoslava Đurića.

- Taj čovek je stvarno postojao, inače u seriji ima dosta istinitih likova. Ipak, iako je reč o istorijskoj ličnosti, bilo mi je lako da se poistovetim s njim jer je bio za slogu i protiv bratoubilačkog rata između četnika i partizana. I sam bih, da sam tada živeo, rekao: "Nemojte, braćo, mi smo svi drugari, he-he". Bilo mi je lako da branim njegove ideje.

Zato ste se u "Dari iz Jasenovca" s komandantom logora Miroslavom Filipovićem pomučili.

- Jednom sam već rekao da mi je to jedan od težih zadataka. Ne znam koliko dugo bih izdržao da se bavim takvom ulogom. Srećom, nisam je dugo snimao. Jedna poslovica kaže: "Što više zuriš u crnu rupu, i crna rupa zuri u tebe". Znači, užas utiče na onog ko previše gleda u njega. Iako sam ja glumac, nisam mogao da podnesem da se ta deca maltretiraju u kadru. Sve je strašno, a još mi glumci imamo bujnu maštu, pa sve to može da nam bude još strašnije. Iako ja, dok glumim, iz moje perspektive vidim i tonca i kamermana i sve ostale ljude iza kamere, ipak bude strašno.

Morate da nosite posao kući?

- Ovo su prestrašne stvari, pogotovo što su istiniti događaji, za razliku od "Ubica" ili nekih drugih filmova, gde je sve fikcija, pa ja odlučujem kakav će moj lik da bude i šta ću da radim. Kad igraš istorijske ličnosti, omeđen si, imaš prostor u kom možeš da se krećeš.

Snimate paralelno seriju "Pevačica", muzičku bajku "Kruna" i "Kožu". Još nema na vidiku romantične komedije koju odavno priželjkujete?

- Bogu hvala dosta se radi. Doduše, nijedna nova serija nije romantična komedija, ali mi je prezabavno jer su sve uloge različite.

(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)

Bonus video: