PRIVATNA VOJNA ORGANIZACIJA VAGNER RAZVIJA SVOJU FILMSKU PRODUKCIJU: NIKOLA POPEVIĆ o novom filmu NAJBOLJI U PAKLU

Zvuči neverovatno, ali privatna vojna organizacija Vagner razvija svoju filmsku produkciju. I nije reč o propagandnim filmovima za regrutaciju; "Najbolji u Paklu", s radnjom očigledno smeštenom u Ukrajini (mada se to ne pominje), odličan je igrani film, žestok i vrlo realističan, gde niti je "ruska" strana glorifikovana, niti je "ukrajinska" demonizovana. Da ponovim, zvuči neverovatno, ali tako je.

Nije mi poznato gde je tačno film snimljen, ali sve izgleda identično onome što gledamo u izveštajima sa ukrajinskih ratišta. Borbe se vode u stambenim četvrtima i industrijskim postrojenjima, gde još uvek postoje tragovi nekadašnjeg običnog svakodnevnog života, ali su neprestane borbe i razaranja učinila svoje. Ratovanje u urbanom okruženju zahteva precizno koordinirane akcije više rodova vojske, ali najveći teret pada na pešadiju. I tu leži jedan od najvećih vrednosti ovog filma, a to je težnja da cela akcija bude prikazana što stvarnije, koristi se vojni žargon i ako se film ne gleda vrlo pažljivo, akcije mogu delovati haotično.

Međutim, tu ne da postoji red i logika, nego svaka greška može dovesti do smrtnog ishoda, jer svaki potez jedne strane ima svoj odgovor na drugoj. Strahovito dinamičan, ovaj film na više načina pojašnjava situaciju. Prvo, titlovi. Rat je prikazan kao nesumnjivo bratoubilački. Obe strane govore istim jezikom, dedovi su im stigli do Berlina, koriste istu opremu i imaju slične uniforme; razlikuju se samo po trakama oko ruke.

Pomoću titlova gledalac zna ko je u datom trenutku u kadru. Potom su tu animirane mape, poput onih koje na Jutjubu koriste vojni analitičari - one pojašnjavaju položaje i kretanja obe strane. Lik koji igra Kravčenko objašnjava razvoj situacije, a povremeno su prikazani i tehnički podaci o korišćenom oružju. Neobičan pristup, ali bi bez toga film bio težak za praćenje.

Dodatna zanimljivost, pogotovo kada se uzme u obzir ko je producent, jeste to da "Najbolji u paklu" može delovati kao odbojan za avanturiste koji razmišljaju o ratovanju. Ne samo što glamura nema uopšte i što su smrt i borbe u neposrednoj blizini prikazane kao jezive nego je jedino što može sačuvati glavu jeste obuka, koordinacija, opreznost, snalažljivost. A neprijatelj razmišlja isto jer je završio iste vojne škole i koristi istu logiku.

Dijaloških scena ima veoma malo, kao i dirljivih scena drugarstva, stradanja i sličnih klišea ratnog filma. Vremena je malo, zadatak mora biti obavljen, neprijatelj se tvrdoglavo brani i tu milosti nema. Stambena zgrada, u kojoj se vide ostaci nekadašnjeg života, a sada poprište nemilosrdne borbe, donosi za ovaj film nekoliko atipičnih, ali značajnih scena.

Na primer, na istom mestu vojnici obe zaraćene strane podignu palu ikonu, vrate je na mesto i prekrste se. Vojnik, zbog paljbe u nemogućnosti da prođe hodnikom, poobara s police dečje igračke da bi mogao da postavi minu i njome napravi otvor na zidu. A jedan od retkih predaha vojnici utroše na raspravu o tome koje je vrste glodar zatečen u kavezu.

Izostaće neka velika misao za kraj. Kako bitka napreduje, zaraćene strane koriste sve razornija oružja. Podižu se ulozi, neprestano. Baš kao i u ovom trenutku u Ukrajini.

(Kurir.rs / TV Ekran)

Bonus video: