SIRENE SU KRENULE KADA SMO KEVA I JA UŠLI U BLOK, NISAM ZNAO ŠTA SE DEŠAVA: Glumac o bombardovanju, a evo čega SE NAJVIŠE PLAŠIO

Na današnji dan pre tačno 24 godine, prvi udari u okviru NATO agresije na tadašnju SRJ počeli su oko 20 časova. Bombardovanje bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a po naređenju generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, trajalo je 78 dana.

Glumac Ljubomir Bulajić, koga je publika zavolela na malim ekranima, prisetio se najpotresnijih scena, koje je video u životu, na svom Fejsbuk nalogu. Kako kaže, iako je prošlo toliko godina, strašne uspomene mu nisu izbledele. Kada je bombardovanje počelo, dramski umetnik imao je deset godina.

Kao da je bilo juče

- Sećam se kao da je bilo juče. Keva i ja se vraćamo od neke njene prijateljice koja je živela dva bloka dalje. Ja četvrti razred. Ulazimo u naš blok, hodamo pored šestice, kreću sirene. Ja veze nemam šta se događa.

Nikad neću zaboraviti ćaletov unezveren pogled kad smo ušli u stan. Sutradan, ćale, neverujući i dalje šta se dešava, šalje me u školu. Pojavljujemo se ja i još troje dece od 1500 učenika. Na školi stoji obaveštenje da je nastava otkazana do daljnjeg zbog ratnog stanja. Jbg i roditelji greše - napisao je mladi glumac, pa opisao kako su dalje tekli njegovi dani.

- Sklonište - ne. Šalju me kod bake i deke u Smederevsku Palanku. Počinjem da pecam svaki dan. Jezero Kudreč. I za vreme vazdušne opasnosti. Ja na raspustu, pecam. Ljudi ginu za to vreme. Ja veze nemam šta se stvarno dešava.

Nakon nekog vremena u posetu mu je došla majka, koja mu je donela majicu, njegovu omiljenu, kasnije.

- Keva dolazi u posetu i donosi mi target majicu. Baš sam voleo tu majicu. I ako nisam znao baš najbolje šta predstavlja. Uskoro dobijam i prvu Otpor majicu. Ne od keve. Kreće priča oko lokatora. Baba viče da ako slučajno pronađem hemijsku olovku na ulici, bežim glavom bez obzira - piše Bulajić.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, a za to vreme nije imao priliku da vidi svoje roditelje.

- Nestašica goriva, pa ćale i keva ne mogu baš često da dolaze. Ćale mora da brine i o sestri. Najveća bojazan mi je da ga ne mobilišu i ako je u tom trenutku već mator - kaže Ljubomir.

Agonija se završila, a sva deca su se vratila u školu.

- Završava se. Vraćamo se u školu. Zaključuju nam sve petice. Meni super. Raspust opet. Mnogo kasnije shvatam šta se stvarno desilo. Daj Bože da jednog dana oprostimo. Zaboraviti se ne može - zaključio je glumac.

(Kurir.rs)

Bonus video: