VELIKA MI JE ŽELJA DA SLIKE IZLOŽIM U SRBIJI: Ilija o životu u Šangaju, velikom uspehu i pohvalama čuvenog magazina ESTETIKA

Nišlija Ilija Fonlamov kao tinejdžer je svojim slikama nakon Evrope osvojio i Daleki istok. On će na jesen predstavljati Srbiju na Ekspou u Šangaju i Sajmu umetnosti u Tokiju.

- Dosta toga. Promene su, verujem, očekivana komponenata života mlade osobe. Odlazak u Kinu mi je doneo najpre priliku da sebe usavršim na polju obrazovanja i otisnem se u domen prirodnih i medicinskih nauka, i to kao predavač.

Kakakv je život u Kini i u Šangaju?

- Iako ovo pitanje ima više potencijalnih odgovora, verujem da je zapravo najbolji onaj koji staje u frazu da je živeti u Kini znatno drugačije nego u Evropi, i tu ne mislim prevashodno na razlike u jeziku, kulturi, gastronomiji, već je sam koncept svakodnevice znatno drugačiji. Često Kinu opisuju kao neku vrstu tehnokratije, sve i da to nije iscela tačno, moderna tehnologija je deo svakog našeg dana. Počevši od plaćanja do pozivanja taksija ili kupovine dobara, sve je doslovno na klik. Živeti u Kini danas je možda i istorijska privilegija zbog svih promena kroz koje svet prolazi, a za koje smo već uvereni da će svoje mesto naći u istorijskim udžbenicima. Posmatranje savremenih događaja iz kauča i dnevne sobe u Šangaju ima svoju posebnu bit i draž, ali i značaj.

Sanjali ste da odete u Pariz. Da li možete malo da nam približite svoj stil?

- Ja sam se prethodnih godina otisnuo u hiperrealizam. To je domen čijem usavršavanju sam se u potpunosti posvetio. Mogu reći da je to smer u kom sam želeo da se moj dar za slikanje razvije. Ukoliko me pitate zašto baš realizam ili hiperrealizam, verujem da odgovor leži u načinu na koju razumem i doživljavam okolinu, prvenstveno ljude koji su moja dominantna inspiracija, ali i motiv. Moje lično uverenje je da je Bog dao pečat lepog svemu oko nas. To je ono što je privlačno u umetnosti, a što neretko ne umemo da objasnimo. To je zapravo najobičniji trenutak pretočen u sliku. I to je srž mog opusa.

Nekada su vas poredili sa nemačkim renesansnim slikarom 16. veka Matijasom Grinevaldom, ali sada ste napravili iskorak u nešto novo. Kako je došlo do toga da najrenomiraniji svetski magazin posvećen umetnosti i kulturi, britanska Estetika, piše o vama?

- Tim kritičara i urednika Estetike je odlučio da pokloni pažnju mom opusu kao za sada jedinom ovogodišnjem učesniku Međunarodnog sajma umetnosti u Tokiju. Magazin se zainteresovao za moj rad kao medijski najznačajniji pokrovitelj sajma, i na to sam jako ponosan iz nekoliko razloga. Najpre svakako kao srpski slikar. Presrećan sam da je svetska publika ovog magazina, a sa njom i mnoge svetske galerije, kao i kolekcionari dobila priliku da se upozna sa stvaraocem iz Srbije. Često sami propagiramo narativ da za nas nema mesta u svetu, drago mi je da sam bar na trenutak uspeo da tu floskulu demantujem. Drugi razlog je svakako činjenica da je ovo mala pobeda nad apstraktnom umetnošću. Kako nemam umetničkog obrazovanja, ne želim da sebi dozvolim da komentarišem umetničke stilove drugačije od mojih, ali činjenica da hiperrealizam ipak pronalazi svoje mesto u magazinu čije uredništvo direktno utiče na pravac kretanja savremene umetnosti jako me raduje.

Da li ste iznenađeni?

- Voleo bih da kažem da jesam, ali kada se osvrnem na činjenicu da iza svake moje slike stoji ustajanje pre svitanja i sati rada, prirodno je bar nadati se da taj proces stvaranja bude prepoznat. Poslednjih godina izuzetno puno radim na svom stilu, želim da usavršim svoj hiperrealistični izraz koliko god mogu, a da isto vreme uvidim koliko mogu da njime manipulišem. Kolekcija slika "Molitva", kojom ću predstavljati Srbiju na Ekspou Međunarodne industrije u Šangaju ove godine, nedvosmisleno je vrhunac tog umeća manipulacijom prikaza. To je moj izlet u savremeniju formu realizma, gde komponente slike na prvi pogled ne deluju preterano realno, ali, kako se vreme promatranja produžava, posmatrač uviđa sve više gotovo hiperrealističnih detalja. Kritičari britanskog magazina su se zbog toga posebno osvrnuli na tu kolekciju, prepoznavši je kao nešto novo.

Branićete i boje Srbije na Sajmu umetnosti u Tokiju i izložbi Ekspo u Šangaju. Da li spremate neke nove radove?

- Naravno! Slikam bez prestanka. Želim da svoj slikarski izraz podignem na nešto viši nivo i komercijalizujem ga. Za tako nešto mi je potrebna čitava produkcija. Kako slikam na osnovu fotografija, važno mi je da fotograf može da iznese moju zamisao što verodostojnije, a na osnovu mojih skica. Kolekcija "Rađanje Adama", koju izlažem u Tokiju, upravo je rezultat jedne takve produkcije. Trenutno radim na još dvema kolekcijama, kao i na dvema zamislima još uvek u formi skiciranja, a koje sam voljan da u naredne dve godine pretočim na platno. Za sada znam da ću se narednih godina pojaviti na još dve značajne manifestacije, tako da nemam puno vremena za odmor.

Planirate li da svoje radove prikažete i u Srbiji?

- Moja velika želja je da svoje slike izložim i kod kuće, ali mislim da će se to desiti onda kada iza sebe budem imao godine rada, a u rukama mogućnost da publici u Srbiji ponudim i pokažem nešto što može da oduševi. Za tako nešto je neminovno potrebno puno rada i dokazivanja, pre svega u svetu, jer ipak najteže je priznanje dobiti pod sopstvenim krovom.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: