RASLA SAM UZ PORUKE OSTAVI GITARU, TO JE ZA MUŠKARCE: Ana je jedina Kragujevčanka primljena na BERKLI, ali nema NOVCA za studije

Priča o talentovanoj Ani Rafailović, koju je snažna ljubav prema gitari navela da konkuriše na studije prestižnog Univerziteta Berkli u Bostonu lagano se širi Srbijom.

- Nakon gimnazije i privatne muzičke škole "Oktava", nisam bila sigurna šta bih dalje, pa sam krenula na časove solfeđa, učila muzičku teoriju i usavršavala gitaru. Sve me je navodilo na neki muzički fakultet u Srbiji, ali sam, usred spremanja prijemnog, samoj sebi rekla da to ne želim. Inače sam odmalena maštala o životu u Americi. Promenila sam nekoliko profesora gitare, a onda nastavila da se spremam sama, ne otkrivajući nikome svoju nameru - počinje Ana i otkriva kako je izgledao prijemni.

Dobre vesti kao san

- Prošle godine su sve internacionalne audicije zbog korone bile onlajn. Poslala sam prijavu i dobila termin 11. marta. Bila sam izuzetno nervozna, ali sve je dobro prošlo. Testirali su moje znanje, a važan je bio i intervju, u kojem je trebalo da pojasnim zašto baš želim Berkli - ističe Ana, i dodaje:

- Bilo je dva ujutru kada mi je stiglo obaveštenje. Snimila sam svoju reakciju i, kad sam videla da sam primljena, htela sam da vrištim. Delovalo je sve kao san. Kada sam malo došla sebi, shvatila sam da sam dobila i stipendiju od 14.000 dolara. Prvo sam rekla najboljoj drugarici Isidori, koja je zaplakala. Ipak, znala sam da je mala šansa da uopšte odem. Moja majka je profesor, otac električar, i nismo u nekoj finansijskoj situaciji. Ali morala sam da probam prijemni, da se kasnije ne bih kajala. A kad sam dopustila sebi da želim te studije, krenula sam po pomoć. I tražim je više od godinu dana.

Rok od 10 dana

Ana se obraćala brojnim firmama i kompanijama, ali bezuspešno. - Sve stipendije u Srbiji usmerene su na razmenu studenata, odlazak na master... Internacionalne stipendije ne uključuju studente iz Srbije, na Berklijevom sajtu nisam zadovoljavala kriterijume. Doduše, oni su mi dali dodatnih 3.000 dolara. Od oktobra sam krenula da se javljam najvećim kompanijama, organizacijama i fondacijama, ali od sedamdesetak adresa kojima sam se obratila, dobila sam 10 odgovora. Od 27. aprila upustila sam se u onlajn kampanju i došla do dodatnih 5.000 dolara.

Ova mlada devojka dobija pomoć i od javnih ličnosti.

- Poslednjih dana sam, zbog tragedija koje su nas zadesile i zbog kojih kolektivno tugujemo, sve pauzirala. Trudila sam se da maksimalno poštujem žrtve. Na mrežama mi neki pišu da je ovo njihov san iz detinjstva i da bi zato voleli da uspem. Glumac Feđa Štukan je donirao velikodušnu sumu, na čemu sam mu veoma zahvalna. Spojio me je i s medijima. Ako do 26. maja ne uplatim školarinu od 15.000 dolara za prvi semestar, biću ispisana s fakulteta.

Idol Hana Montana

Ova Kragujevčanka oduvek je volela da bude u centru pažnje, a gitarom je odjednom postala fascinirana.

- Molila sam majku da mi kupi malu plastičnu kod Kineza i "razdrndala" sam je za dva dana. Imala sam devet godina kada sam videla Hanu Montanu, a do tada nikad nisam videla devojku koja svira gitaru. Upalila mi se sijalica u glavi da to mogu i ja.

Jednog dana sam, po povratku od zubara, videla prodavnicu muzičkih instrumenata, utrčala i razgledala instrumente. Mama je pitala prodavca da li zna za neku muzičku školu. Ubrzo sam postala član škole gitare "Oktava". Tamo sam, kod profesora Mikice Milosavljevića, gitariste benda Smak, svirala rok, bluz i džez sve dok nisam počela da se spremam za Berkli - opisuje Ana, koja nije oduvek imala razumevanje okoline za svoj dar.

- Rasla sam uz poruke: "Ostavi gitaru, to je za muškarce". Nije mi bilo jasno. Ako smo toliko srećni da se rodimo zdravi, zašto ne bismo mogli da sviramo isti instrument. S vremenom je to poljuljalo moje samopouzdanje. Ipak, sada imam mnogo podrške. Nisu važni ni Amerika ni muzika, ljudi vole kad neko ostvari veliki cilj.

Američki san

Ana odmalena mašta da ode u Ameriku i svira pred punim arenama. - Volela bih da moja priča bude priča o uspehu, da za nju sazna mnogo devojčica iz Srbije. Želela bih da ostavimo predrasude ili očekivanja u prošlosti, to može da bude štetno jer sigurna sam da postoji mnogo više devojaka koje bi htele profesionalnu muzičku karijeru i nekoga da veruje u njih.

Ako ne uspem da sakupim novac, ovo što imam preusmerila bih na neke druge talente koji bi posle mene pokušali. Rekla sam mami da, ako uspem da sakupim novac, jedva čekam da kupim kofer. Sama pomisao da se pakujem stvara mi uzbuđenje. Nisam nikada ni avionom letela, ali spremna sam da se suočim sa svakim strahom samo da dođem do Berklija.

Neočekivani susret - Točak je najdivniji čovek

Ana je bila volonter udruženja "Res Publika" i jedno je od promo lica kampanje "Koliko voliš Kragujevac?". Upoznala je mnoge poznate sugrađane, među kojima su i slavni muzičari.

- Jesam nekoliko, ali pre svih Točka, gitaristu grupe Smak. Išla s profesorom Mikicom, njegovom ćerkom Milicom, koja je takođe profesor klavira, i njegovom suprugom Slađom do Beograda da kupim pojačalo. Svratili smo kod Točka, a ja sam se uplašila misleći da će mi tražiti nešto da sviram. Međutim, bio je najfiniji čovek ikada. Svirao je on nama, probao moju gitaru i pojačalo. Bio je mnogo prijatan i baš mi je drago što sam ga upoznala.

(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)

Bonus video: