Roman "Gaga: Sanjao sam" Dušana Stojanovića, u izdanju "Vukotić medije", o bardu srpskog glumišta Draganu Nikoliću, dostupan je u knjižarama širom zemlje, a već je izazvao veliku pažnju.

Mladi pisac i novinar u ovom delu donosi potpunu drugačiju priču o legendarnom glumcu, iz sasvim drugog, do sada nepoznatog ugla.

dusan-stojanovic-foto-promo-2.jpg
Promo 

Radnja romana prati Gagin život od rane mladosti do zrelog doba, a bazira se na sećanjima njegovih najbližih prijatelja i saradnika, kao i priča koje je sam glumac skupljao za potrebe knjige i filma o sebi.

- Gaga Nikolić me je na mala vrata uveo u svet umetnosti kad sam imao sedam godina. Sreli smo se ponovo kad sam se, nakon izleta u slikarstvo i muziku, vratio pisanju i tada mi je svesrdno pomagao da napišem knjigu "Život iza zavese", o njegovom prijatelju Zoranu Radmiloviću. Ubrzo zatim snimili smo moje stihove kao poklon Goranu Sultanoviću za rođendan - kaže Stojanović u predgovoru knjige.

Tragom "šarmera za sva vremena" dišu beogradske ulice oko Kalenića, na Čuburi i Crvenom krstu, gde je odrastao i živeo, ali i prolazi i kroz kafane u centru i Nikolićevo matično pozorište Atelje 212, gde će se uskoro održati promocija romana.

dusan-stojanovic-foto-promo-1.jpg
Promo 

- Vodili smo i obične razgovore, pravio je šale na moj, ali i svoj račun, održavajući balans. Samo jednom sam uspeo da mu prodam njegov štos i platim piće. Nije se naljutio. Puštao me je u svoj život, za svoj sto. Bila je to svojevrsna akademija života i umetnosti. Učio me je koliko je nešto u životu važno, a koliko ne - ističe autor.

Veliko prijateljstvo između pisca i Gage prekinula je glumčeva smrt 2016. godine, a njegov duh ostao je utkan u svaku stranicu knjige zahvaljujući sagovornicima koji su se prisetili velikana.

- Dogovorili smo i susret kad se vrati iz bolnice, slutio se nastavak stvaranja nekih zajedničkih dela. Ljudi bi rekli: "Nije se dalo, bolest je bila jača." Ipak, verujem da smo se sreli. Na jedan drugačiji način, ali i dalje blizak, dok sam stvarao ovu priču. Pojavio se kroz svoje najodanije prijatelje i njegovu Milenu, pružajući mi na uvid priču o poslednjem snu - zaključio je Stojanović.

kad-budem-mrtav-i-beo.jpg
Printscreen YouTube 

Recenzije koje su uradili Rade Šerbedžija, Gorica Popović i Goran Sultanović potvrđuju da ova intimna priča o Nikoliću predstavlja na verodostojan način kako lepe, tako i ružne trenutke koji su obojili glumčev život.

- Specifičnost ove bajke o Gaginom životu jeste to što je prepuna istine. Svi znamo da život nije bajka, ali verodostojnost kojom su opisani detalji iz života, čak i oni teški trenuci, tera nas da poverujemo da su bajke moguće. Poetika Dušana Stojanovića tera nas da se ova knjiga (biografija) čita u jednom dahu - navodi glumac Goran Sultanović.

Stojanović godinama neguje sećanje na Gagu, te je postavio memorijalnu tablu na ulazu u zgradu u Ulici Ivana Đaje broj tri, gde su živeli Dragan i Milena, a posvetio mu je i pesmu u znak zahvalnosti za svu pomoć koju mu je pružio kao mladom umetniku. Sa prijateljima je uradio i mural posvećen glumačkom paru, koji se nalazi u susedstvu, u Nevesinjskoj ulici na Vračaru.

dragan-nikolic.jpg
Printscreen 

Greška u potpisu - Pravo ime glumca bilo je Dragoslav Nikolić

Legendarni šmeker sa beogradskih ulica u svojoj karijeri dugoj pola decenije obeležio je domaću kulturu. Publici će zauvek ostati urezan u sećanju kao Džimi Barka, Flojd, Popaj, Pavle Gvozdenović, Prle...

Filmsku karijeru otpočeo je 1964. godine manjom ulogom u ostvarenju "Pravo stanje stvari", gde je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" godinu dana kasnije, kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak, po kome je ostao upamćen čitavu karijeru.

(Kurir.rs)

Bonus video:

01:50
Radoslav Zelenković o Draganu NIkoliću kao o poslednjem šmekeru srpske kinematografije Izvor: Kurir televizija