BLIŽI MI JE DEČAK SIMA NEGO SVE ZAVODNICE KOJE SAM IGRALA: Bojana Stefanović progovorila o novoj ulozi, ali velikoj nepravdi

Predstava "Autobiografija" u režiji Nebojše Broćića, po knjizi Branislava Nušića, premijerno je izvedena prošle nedelje na Belefu. Dečaka Simu u ovoj komediji oživela je Bojana Stefanović, a uz nju, tu je kao Nušić Nikola Rakočević, ali i Ana Pavićević, Nebojša Rakočević i Tara Đurašinović. Za Kurir glumica govori o ovom neobičnom procesu, ali i planovima i radnom letu.

Da li vam je ovo prvi susret s Rakočevićem?

- Prvi. Cenim ga mnogo kao glumca, a i odgovara mom senzibilitetu. Ima sjajnih glumaca i merenje talenata je nemoguće, ali se radujem svakom novom igranju ovog komada. Nikola je veoma posvećen svom poslu, a opet beskrajno duhovit i nežan.

Koliko taj vaš dečak ima godina?

- On je neki univerzalni dečak. Nušićeva "Autobiografija" u dramatizaciji Nebojše Broćića je tako napravljena da mi priču pratimo kroz njegovo sećanje na školovanje. Junaci su njegovi drugari iz škole, a mi imamo veliki prostor za igru. Nisam igrala komediju dugo.

Delo "Autobiografija" se ne igra često na scenama. Što je Nušić i danas tako savremen pisac?

- Isto je sa svim velikim piscima. Radila sam protekle sezone "Rat i mir" Lava Tolstoja u Narodnom pozorištu u Beogradu i ne postoji vreme u koje možete te pisce da omeđite. Kad čitate te drama i romane, u svakom trenutku možete da imate otvoren prostor da ga uokvirite u bilo koje vreme. Naravno, isti slučaj je s Nušićem.

Karte za Narodno pozorište ne mogu više da se nabave, a vi niste više najmlađa glumica u ansamblu. Da li ste srećni zbog te činjenice?

- Apsolutno. Ne postoji lepši način da neko pozorište dobro radi nego da podmladi ansambl. Neprimereno je da ja sa 43 igram Juliju, a ta mladost i nas, kad se već uljuljkamo i na sceni vadimo na zanat, dovede do toga da resetujemo svoje motore. Sad nam fali malo mladih dama.

Glumci leti snimaju serije. Da li ćete raditi?

- Hoću. Međutim, nemam amin da smem da pričam o novoj seriji. Imamo velika gostovanja s Narodnim pozorištem. Idemo s "Decom" početkom i krajem jula u Tivat i Bar, a s "Velikom dramom" krajem avgusta u Tivat.

Kako reagujete na nepravdu na Sterijinom pozorju da "Deca" i Irena Popović i Milena Marković ostanu bez ijedne nagrade?

- Festivale i nagrade ne doživljavam lično, niti o tome razmišljam. Žao mi je Irene i Milene. Meni je utisak s Pozorja kako smo uspeli da odigramo predstavu na toj ogromnoj sceni SNP u Novom Sadu. Dobili smo veliki aplauz publike, ali i na okruglom stolu sjajna pitanja i utiske kritike. Krivo mi je. O talentu i radu Irene i Milene govori broj Sterijinih nagrada koje već imaju u karijeri. Za predstavu "Deca" su zaslužile sve nagrade, a ne nijednu. Međutim, naša predstava je specifična. Igram 25 godina u pozorištu i nisam učestvovala ni u čemu sličnom na sceni, niti sam videla. Razumem da ljudi to ne mogu da ocene i uporede s drugim predstavama.

Kada ćemo vas gledati na sceni sa rođenom sestrom Ivom?

- Iva mnogo radi i u pozorištu, ali i na fakultetu. Deca su joj još mala. Sigurno će se i to desiti u nekom trenutku.

Uz Buleta i Radeta igram i u predstavi Soje Jovanović

Nekako je vaša šolja čaja mjuzikl, a na Terazijama godinama igrate "Neki to vole vruće".

- Ti naslovi su stožeri muzičkog pozorišta. Meni je najdraže iz te predstave, pored saradnje s kolegama, jer mogu da kažem da sam igrala u komadu u režiji Sofije Soje Jovanović. Soju nisam imala mogućnost da sretnem fizički, ali preko Buleta Goncića i Radeta Marjanovića, oni su režirali po njenoj režiji. Bio je velik blagoslov slušati njene indikacije i dogodovštine s proba.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: