LOVAC NA UMOVE, BRUTALAN I BEZ NASILJA: Popević o seriji Dejvida Finčera, kome su slavu doneli filmovi Sedam i Borilački klub

U februaru ove godine režiser i producent Dejvid Finčer objavio je da neće biti treće sezone Netfliksove serije "Lovac na umove" (Mindhunter). Šteta. Prva sezona pojavila se 2017. godine, druga je došla 2019, kada je Finčer, jedan od producenata i najčešći režiser, dao neodređenu izjavu da će privremeno obustaviti dalji rad na seriji jer želi da se bavi drugim stvarima.

Finčer je svetsku slavu stekao nizom sjajnih filmova poput "Sedam", "Borilačkog kluba" ili "Društvene mreže". Inspiracija za seriju "Lovac na umove" bila je istoimena knjiga specijalnog agenta FBI Džona Daglasa, prevedena i kod nas, u kojoj ovaj pionir nauke o ponašanju kriminalaca piše o svojim iskustvima i razgovorima sa serijskim i masovnim ubicama kada taj fenomen još bio neistražen, pa su samim tim i takvi slučajevi bili teško rešivi. Dejvid Finčer očigledno gaji lično interesovanje za ovaj fenomen jer u filmografiji ima remek-delo "Sedam" i solidni "Zodijak", film o serijskom ubici koji nikad nije uhvaćen i pored činjenice da je redovno održavao kontakt s javnošću i policijom putem šifrovanih poruka. Ovakva vrsta profesionalne zainteresovanosti za temu, makar i mračnu poput ove, neretko donosi odlične rezultate jer je serija "Lovac na umove" bila i ostala vrlo zanimljiva i uzbudljiva za gledanje, neobičnog tempa i načina pripovedanja. S jedne strane, više je nalik dugačkom filmu iseckanom na delove jer pojedinačne epizode ne zaokružuju nijedan deo priče niti nijednu od istraga. FBI agenti za tadašnje vreme (kraj 70-ih godina prošlog veka) imaju neobičan pristup počiniocima teških zločina, vode s njima razgovore u pokušaju da proniknu u način razmišljanja, motivacije, sve u cilju nalaženja zajedničkih osobina koje bi olakšale brzo i pravovremeno nalaženje budućih. Istovremeno nailaze na stvarne slučajeve, neke ozbiljne, neke u sferi čudnovatih pojava, ali i žive svoje živote bez filmskih klišea, već s vrlo realnim dobrim i lošim trenucima. Ono što podseća da je ipak reč o seriji jesu neobični uvodi, kratki isečci i iz života neimenovanog ubice; reč je zapravo o Denisu Rejderu, poznatijem kao BTK, uhapšenom tek 2005. godine, iako je "delovao" još od početka sedamdesetih.

Sve troje glavnih likova inspirisani su stvarnim ljudima koji su radili na profilisanju ubica. Oni u svom radu dolaze u kontakt i s brojim poznatim, tada zatvorenim, zloglasnim ljudima poput Eda Kempera, Ričarda Speka ili Čarlsa Mensona. U seriji nema žestokih scena, nema nasilja i prolivanja krvi, ali vešto izgrađena atmosfera sve vreme drži gledaoca u stanju napetosti, povremeno i iskrene neprijatnosti. Jer većina onoga što pričaju glumci koji tumače uloge istinski zlih osoba jeste tačna, zasnovana na stvarnim događajima, svedočenjima i priznanjima. Takvo susretanje, verbalno igranje mačke i miša sa opasnim ljudima ostavlja traga i na glavne junake i oni počinju drugačije da reaguju na svoju okolinu. FBI je prikazan kao trom sistem koji nerado prihvata novotarije, ali uz malo podrške rukovodilaca, zajednica shvata važnost ovakvog istraživanja i agenti dobijaju stručnu pomoć. Ali pažnju ne drži samo razvoj jedne nove nauke već i razvoj ljudi koji su na njoj radili i ponašali se vrlo neuobičajeno za svoje vreme, kao i razvoj odnosa sa ispitanicima. Jeste reč o raznovrsnim ljudskim zverima krivim za najmonstruoznija dela, ali takve abnormalne pojave ujedno su i fascinantne, nepredvidljive, sve vreme preteće, a svaki čin čovečnosti prema njima može biti fatalan.

Kurir.rs/ TV Ekran Nikola Popević

Bonus video: