POEZIJA: Okeanska dubina pesama u Muzeju srpske književnosti

Izdavačka kuća „Balkanija“ nedavno je objavila knjigu izabranih i novih pesama Mirjane Bulatović (1958) „Svi putevi vode u nebo“, na 420 strana! U uvodnoj pesmi, „Azurna osama“, Mirjana kaže:

crveno sunce što se budi

i plavi okean Poezija.

Knjiga plavih korica, koju je majstorski likovno uredio Saša Pančić, prepuna je okeanskih dubina Poezije - zbog čega Mirjanina dela u Muzeju srpske književnosti imaju posebno mesto. Ali Mirjana je kod nas podjednako prisutna kao pesnikinja i kao prijatelj. Upoznao sam je u Udruženju književnika Srbije pre trinaest godina, kada je tu radila kao sekretar. Dočekivala je svakog srdačno, dobronamerno, uvek spremna da pomogne. U to vreme tek se osnivalo Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, i svesrdnom podrškom brzo je zaslužila da postane počasna članica - osnivač našeg projekta. Na njenu inicijativu, u osnivanju Adligata učestvovali su: Pero Zubac, Ljubivoje Ršumović, Matija Bećković, Emir Kusturica i Mošo Odalović, a podršku je zvanično pružio i UKS.

Legat porodice Bešević

Zahvaljujući Mirjani, u Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti stigao je i zamašni legat porodice Bešević - knjige pesnika Stevana Beševića, slike Nikole Beševića, medicinska literatura slavnog dečjeg hirurga Ive Beševića. Posvete Dobrice Ćosića i štap kralja Milana u kojem je sakriven bodež. Zbog iskrene podrške našem projektu, na Skupštini Adligata održanoj u SANU 2018. godine, Mirjani je uručena Povelja zahvalnosti našeg udruženja.

Ali to je samo deo njenog života. Pre i posle svega, Mirjana je - pesnikinja, i to vrhunska. O tome piše Vladimir Jagličić u uvodu svoje antologije „Kada budemo trava“ (1998):

- U savremenoj srpskoj poeziji, posle smrti Desanke Maksimović, među ženama prednjači Mirjana Bulatović. Njena muški otvorena poezija katkad ima lepotu prizvanog anđela.

A Momir Vojvodić, povodom jedne Mirjanine knjige pesama za decu, kaže:

- Njena je poezija prava umjetnička osvježnica, uzletnica i ponornica, lepršnica tvoračke imaginacije. To je uzletna, i u suštinu života ponorna poezija, izatkana biranim nitima. Njene pouke, važne u poeziji za djecu, nisu gnjavatorske, već munjevite i zmajevite. Mirjana Bulatović piše kraljevski.

Jovan Ljuštanović je zapazio da je Mirjana Bulatović „značajno pomerila idejni krug srpske poezije za decu“.

Istinski uspeh u dobroj školi

jeste kada učenik voli

osmehnuta dečja lica

bar malo više od petica.

Ovo mi je rekao deda,

koji s ljubavlju babe gleda,

jer su valjda sve te starice

njegove školske pradrugarice.

Pesme za decu

Poznato je da, ukoliko se ne dopadaju i odraslima, pesme za decu nisu dobre. U Mirjaninim pesmama uživaju svi, veliki i mali. Tome smo bili svedoci u Adligatu kada su se dva puna autobusa kruševačkih gimnazijalaca filološkog smera (zajedno sa sedmoro profesora) parkirala pred našim muzejom da bi đaci pogledali osamnaest muzejskih salona, dopunjenih Mirjaninom poezijom - koja nadahnjuje, podučava, nasmejava, sija životom i istinom.

Mirjanine pesme objavljivane su u mnogim domaćim i stranim antologijama.

Dobitnica je značajnih priznanja, poput Nagrade za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu Zmajevih dečjih igara, ili Zlatnog ključića Smederevske pesničke jeseni za životno delo. Bila je urednik dečjih strana u časopisu Istočnik iz Toronta. Za Pozorištance Puž i Branka Kockicu napisala je mnoštvo pesama. Neko vreme je uređivala tribinu „Francuska 7“ Udruženja književnika Srbije, a potom tu radila i kao sekretar. Odnosima s javnošću bavila se u „Gutenbergovoj galaksiji“. Na osnovu svoje knjige „Ðavo u prahu“, održala je oko tri stotine predavanja u srpskim osnovnim i srednjim školama. Četiri meseca je živela s monahinjama u manastiru Vraćevšnica, što je u nekoliko navrata opisala kao duhovni preporod.

U pesmi „Ušteda“, iz najnovijeg dela, Mirjana piše:

Da bi čovek pročitao

sve knjige štampane u svetu,

treba mu šezdeset hiljada

godina pomnog čitanja,

da se rodi

sedamsto-osamsto puta,

živi čitajući

i umre čitajući.

Srećom, vrednih knjiga je malo,

tako da se može uštedeti

neverovatan broj života.

Na Mirjaninim knjigama nipošto ne treba štedeti vreme: obogaćuju svakog ko ih, makar samo za tren, za jednu pesmu, otvori.

Viktor Lazić