ZBOG OVOG APLAUZA JE MOŽDA SVE I VREDELO! Glumac nije mogao da sakrije UZBUĐENJE, pa otkrio da je iza njega samo PRVIH 48 godina

Vrele vojvođanske večeri 15. jula počelo je 30. izdanje Festivala evropskog filma na Letnjoj pozornici Palić. Na svečanoj ceremoniji prisutnima su se obratili Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, i Miroslav Mogorović, programski direktor festivala.

Iako različiti, svaki od ta tri govora počeo je malim osvrtom na jubilej festivala, ali i dozom nostalgije prema svemu što je tada, pre tri decenije, činilo naš film zajedno sa stvaraocima koji su mu s vremenom doprinosili. Najpre je Zelenović predao repliku tornja na Paliću, ustanovljenu povodom trideset godina festivala, dramskom piscu, scenaristi, reditelju i predsedniku Saveta festivala Dušanu Kovačeviću.

Pola veka druženja

Veče je obeležilo i uručenje nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos kinematografiji, a ovogodišnji laureat je naš legendarni glumac Bogdan Diklić. Vredno priznanje uručio mu je upravo Kovačević, koji se prethodno obratio gostima:

- Izuzetna mi je čast i drago mi je što mom starom drugu mogu da uručim ovo veliko međunarodno priznanje. Bogdana Diklića sam upoznao početkom sedamdesetih godina na Akademiji za pozorište, kako se tada zvao današnji Fakultet dramskih umetnosti. Od tog vremena, od pre više od 50 godina, družili smo se i povremeno radili. Ono što mogu reći, i što je sigurno dokazano, jeste da je Bogdan Diklić jedan od naših najznačajnijih glumaca i da je odigrao uloge u filmovima koji se pamte.

Volim i ja tebe...

S obzirom na to da se retko pojavljuje u javnosti i gotovo nikad ne daje intervjue, publika je veoma srdačno reagovala na njegov izlazak na scenu. Prethodilo mu je malo podsećanje na impresivan opus ovog dramskog umetnika. Čini ga više od 150 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu, ali i brojne nagrade. Prisutni su gledali inserte iz nekih od najznačajnijih Diklićevih ostvarenja, među kojima je bila i kultna scena iz filma "Maratonci trče počasni krug" u kojoj Seki Sablić kaže da je voli, na šta mu ona odgovara: "Volim i ja tebe pa te ne spopadam"...

- Jako sam radostan. Ja sam samo predstavnik svih tih ljudi s kojima sam radio ovih prvih 48 godina. Najiskrenije želim da se zahvalim svim scenaristima i rediteljima s kojima sam imao čast i zadovoljstvo da radim. Svim direktorima fotografije, toncima, šminkerkama, kostimografima, scenografima, klaperima, binskim majstorima, far majstorima, vozačima i tako dalje. Nije to kurtoazija, već sam iskren - rekao je Diklić.

Potom, kada su se slegli utisci, pred novinarima je pojasnio:

- Dobio sam tako topao aplauz. Znate, čovek se u tom trenutku jako lepo oseća i negde mu prostruji iz podsvesti, dođe mu da je možda ipak vredelo. Zahvalio sam se svima koji su brodili zajedno sa mnom tih 48 godina, ali nisam spomenuo glumce. Verovatno zato što mi se to negde podrazumeva. Hvala i njima, rekao je potom glumac na pres konferenciji, a o svom pristupu glumi, dodao:

- Nisam ga menjao od 1975. godine. Svaku svoju ulogu sam napravio kod kuće. I pozorišnu i filmsku. Naravno, u komunikaciji s rediteljem, a prvenstveno u komunikaciji sa piscem, odnosno scenaristom. Kada je pozorište u pitanju, na probe sam išao samo da proverim koliko ima smisla to što sam pripremio, ili to čime sam hteo da prevladam neki problem. Film je brži i skuplji, i čovek mora da dođe apsolutno spreman.

(Kurir.rs / J. A. Milošević)

Bonus video: