EKSKLUZIVNO! MUŠKARAC MOŽE ISKRENO DA VOLI DVE ŽENE: Glumac o ISKUSTVU koje ga je naučilo da prava umetnost nastaje iz BUNTA

Kad je pre četiri godine na male ekrane premijerno stigla serija "Svet u plamenu", dirljivom radnjom i produkcijom dostojnom najvećih holivudskih blokbastera ostavila je bez daha i gledaoce i kritiku. Prva sezona premijerno je u Srbiji emitovana na kanalu Epik drama, a kako se ove jeseni očekuje nastavak ove ratne drame na kanalu BBC, za nekoliko meseci "Svet u plamenu" će verovatno doći i do Srbije.

Prvu sezonu učinila je posebnom zvezdana glumačka postava. U glavnim ulogama igrali su Oskarom nagrađena glumica Helen Hant, zatim Lesli Menvil, nominovana za Oskara uz još četiri nominacije za nagradu BAFTA i jednu za Zlatni globus, neponovljivi Šon Bin, legendarni Ned Stark iz serije "Igra prestola" i Boromir iz "Gospodara prstenova", takođe dvostruki dobitnik nagrade BAFTA.

I kao da ovo nije bilo dovoljno, producenti su glavnu rolu dodelili mladom miljeniku publike Džoni Haueru Kingu, koji je trenutno najpoznatiji kao novopečeni princ Erik iz Diznijevog megahita "Mala sirena". U seriji Pitera Boukera, snimanoj u Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, Džona tumači lik mladića Harija, prevodioca iz britanske ambasade u Varšavi, pored koga su u centru zbivanja dve hrabre devojke, poljska kelnerica Kasja i britanska pevačica Lois.

Hari mašta o zajedničkom životu s Kasjom, dok ga verenica Lois čeka u otadžbini. Čim nacisti u smiraj leta 1939. napadnu Poljsku, sudbina ljubavnog trougla će se zakomplikovati...U ekskluzivnom razgovoru za TV Ekranglumac otkriva šta mu je sve donela ova rola.

Šta vam se dopalo u ovoj seriji?

- "Svet u plamenu" razlikuje se po tome što je Drugi svetski rat, ali i rat kao fenomen prvi put predstavlja kroz oči žene. U seriji imamo sukob različitih klasa, nacionalnosti, nema nijednog trenutka u kom ono što se događa na malom ekranu posmatramo samo iz jednog ugla.

Hari koga igrate je buntovnik?

- Zdravo je biti pomalo buntovnik. Iz takvog stava je uvek nastajala prava umetnost. Buntovnici su oduvek pomerali granice i nisu se ograničavali uobičajenim merilima. Ako smo i mi deo toga, samim učešćem u ovom projektu, onda to znači da smo buntovnici.

Na nastavak serije se dugo čekalo. Gde nas priča vodi dalje?

- U novembru 2019, u nedelji kad je emitovana finalna epizoda "Sveta u plamenu", mi smo već znali da Piter ima razrađenih pet novih sezona, tako da nismo sumnjali u to da ćemo nastaviti snimanje. Tada nam je stiglo i zeleno svetlo od BBC za naredni ciklus. Namera je bila da se počne odmah i da nova sezona bude spremna za početak 2021. godine.

Ipak, to se nije desilo po planu?

- Tada se, međutim, dogodio kovid. Bilo je nečeg simboličnog u tome. Nastavak ove ratne drame nastajao je usred jedne planetarne krize koja je svet uzdrmala iz korena. Imali smo osećaj kao da u realnom vremenu snimamo seriju o događaju koji se upravo odigrava budući da nas je pandemija korone zaključala u domove i okovala strahom, koji je ljude odvukao od svega što su smatrali normalnim životom. Bilo je pomalo jezivo razmišljati o simbolici onoga što se dešavalo oko nas.

Da li je i u nastavku priče akcenat više na ljudskom uglu ove velike tragedije nego na samim ratnim događanjima?

- U drugoj sezoni radnja nas vodi u Severnu Afriku, u čijim su se pustinjama vojnici Britanske imperije našli u borbi za saveznike. Pejzaži će ponovo biti veličanstveni, jer su sve scene snimane na stvarnim lokacijama. To je ono što ovu seriju čini istinski velikom i skupom. Takođe, ono što mi je bilo zanimljivo jeste to da, kao ni u prvoj sezoni, nije bilo podilaženja publici. Bavili smo se stvarnošću, pa će tako u tom vrelom pesku Sahare u borbi protiv fašističkih italijanskih odreda biti prikazani oni koji su im se u ime Velike Britanije stvarno suprotstavili i ginuli, a to su mahom bili Indijci. Kad je reč o evropskom frontu, tu dramatizujemo pogoršanje situacije u okupiranoj Francuskoj dok nacistička okupacija jača i otpor postaje sve opasniji. U Nemačkoj pričamo priču o tome kako iskrivljen i otrovan nacionalizam može da navede "obične ljude" da ponište lični moral do nule.

Nemoguće je ne dotaći se ljubavnog trougla između vašeg Harija, Kasje i Lois.

- U prvoj sezoni, Hari i Kasja su se iskreno zaljubili i venčali. Imaju zaista lepu, mladu, čistu vezu. Ali kako se rat odvija, oni prolaze kroz tolike traume da im je teško da komuniciraju. Hari je bio toliko fokusiran na to da je pronađe u Poljskoj, ali oni se sada suočavaju s realnošću da su se mnogo promenili kao pojedinci. Bilo bi nerealno verovati da bi mogli da nastave tačno tamo gde su stali. Hari je nekada imao pomalo idealizovan i naivan pogled na svet, ali shvataju da će morati da nauče da se ponovo zaljube. Što se tiče Lois, devojke koju je ostavio iza sebe, ona je isto prošla mnogo toga. Izgubila je mamu kad je bila mlada, a Hari je izgubio oca u mladosti, što je bio veliki deo onoga što ih je spojilo. Sada Lois ima bebu. Harijevu bebu. Još je veoma mlada, iako su svi morali veoma brzo da odrastu.

Kako Hari može iskreno da se zaljubi u dve žene?

- Dopada mi se što, uprkos svemu, između Harija i Lois postoji duboko prijateljstvo, prava ljubav i poštovanje. Do ove uloge nisam verovao u to, ali Hari me je ubedio da jedan muškarac može iskreno da voli dve žene.

(TV Ekran / Nikola Dražović)

Bonus video: