LAUŠEVIĆ NIJE HTEO DA MU JEDNA KOLEGINICA BUDE PARTNERKA: Čuvena Lela otkriva tajnu filma ŠMEKER i zašto nije deo serije SIVI DOM

Glumica Maja Mitić sa devetnaest godina je otišla iz rodnog Niša u Novi Sad na studije glume. Na završnoj godini, u kultnom filmu "Šmeker", zaigrala je obraz uz obraz sa Žarkom Lauševićem, nakon čega se posvetila pozorištu i profesuri. Proputovala je svet od Mongolije do Australije, a odaje utisak nekog ko je ostvaren u svojoj profesiji. Devedesetih je bila jedna od prvih glumica

Sreli smo je u Nišu, kao selektorku i umetničku direktorku Nišvil džez teatra, koji počinje večeras i trajaće do 7. avgusta. U razgovoru za Kurir Maja evocira uspomene sa snimanja "Šmekera", otkriva nepoznate detalje i govori o planovima za budućnost.

- Po meni je pozorište prvo i pravo mesto za glumca. Lagala bih kada bih rekla da sada ne bih volela da snimim neku seriju kao što su "Vratiće se rode", "Koreni" ili "Besa", ali nemam potrebu da glumim u ovim sijaset serijama koje imamo mogućnost da gledamo. Dobila sam ponudu za ulogu u seriji "Popadija", koja mi se dopala, ali imala sam druge, već zakazane obaveze - kaže na početku Mitićeva.

Seća se kako je 1985/86. godine dobila ulogu u "Šmekeru" autora Zorana Amara.

- Znam da sam kasno saznala da se traži mlađa glumica za "Šmekera". Mislim da Lauš nije hteo da mu jedna koleginica bude partnerka, pa su naknadno tražili drugu. Tako sam se ja pojavila u Knez Mihailovoj, sva pomalo uplašena, oni sede prekoputa, jaooo... I posle probnog snimanja mi kažu lepu vest - priča uz smešak ova šarmantna žena.

S glumačkom ekipom ostala je u dobrim odnosima, naročito sa Žarkom Lauševićem, a najveća podrška na snimanju bio joj je ubijeni glumac Dragan Maksimović, od koga je mnogo naučila.

- Dragan je tada uleteo u "Šmekera" posle saradnje s Piterom Brukom, koji je tada bio bog za pozorišnu i filmsku režiju, u Londonu. Mislim da je Dragan snimao neki film s njim i radio jednu predstavu. I pored sve pomoći koju mi je pružao, on mi je u pauzama pričao taj novi način rada, razvoj glume, sve ono što sam ja kasnije imala u Dah teatru. Pričao mi je o tim tehnikama, na primer, Bruk mu baca loptice da ih uhvati i pritom govori Šekspira... Strašno me je pogodilo kada sam čula na koji način je preminuo na Zelenom vencu. To su neverovatno tužne stvari. Da je izabrao drugi put za pešačenje, minut kasnije ili ranije prošao tuda, izbegao bi tu grupu momaka, i mislim da bi mnogo dao svetu glume, ne samo kod nas nego mnogo šire - kaže Mitićeva.

U karijeri je upoznala brojne bardove domaćeg i svetskog glumišta, a jedno lepo sećanje veže je za čuvenog Zorana Radmilovića.

- To, recimo, nikada ne mogu da zaboravim. Znam da smo iza kamere Lauš i ja čučali i gledali kako Zoran Radmilović snima svoju poslednju scenu na filmu. Ta kuća u kojoj smo snimali je bila na Mostarskoj petlji, sad su tamo neki hoteli. Radmilović snima svoju poslednju scenu tako što glumi Jevrejina koji prodaje sodu, a odlazi u Izrael jer mu je to davnašnja želja. I ne mogu da zaboravim tu simboliku koju samo veliki Zoran Radmilović može da iznedri. On u crnom odelu sa džepnim satom, pored njega koferi koje je izneo iz radnje, povlači gvozdene zastore na prodavnici, ključ ostavlja, skida šešir i pozdravlja publiku kao na sceni. Polako se nakon toga udaljava preko te livade. Mi smo snimali u junu, on je, nažalost, umro u avgustu. Radmilović je u filmu "Šmeker"snimio svoj odlazak sa scene - u večnost. Ne znam, nisam videla da je to ikad iko objavio. Svako ko može neka pogleda tu scenu i videće koliko je to simbolično - ispričala nam je ova glumica, koja i režira i bavi se koreografijom.

U vreme kad su snimali film Žarko Laušević je bio na početku karijere, a ova rola pomogla mu je da utaba staze do glumačkih visina.

- Lauš je nešto malo stariji od mene, ali tada nije bio toliko poznat. Prvo je sniman "Šmeker", a onda "Sivi dom", posle kojeg se izdvaja jedna sjajna grupa glumaca koji će kasnije postati prvaci glumišta, a među njima je i Žarko. Ja sam dobila ponudu za "Sivi dom", ne pamtim za koju ulogu, ali bila sam trudna, tako da nisam mogla da učestvujem u toj divnoj seriji. Nakon tog perioda, ratovi su ubrzo počeli i meni je bilo važno da ostanem u profesiji, da radim posvećeno u pozorištu. Tada je bilo pitanje opstanka za mnoge mlade glumce, pa i za mene. Mislim da sam uspela nakon svega - priča ona.

Nišvil džez teatar dao joj je priliku da pokaže svoje organizatorske sposobnosti.

- Sve ono čime sam se bavila svih ovih godina, svi kontakti, poznanstva, poslovne saradnje, upotrebljavam da razvijem Nišvil teatar. Nekako, čovek ili žena grade svoju karijeru pola života i onda od 50. godine žele da daju nešto od sebe. Tako i ja želim da dam svom rodnom gradu najbolji teatar trenutno. Budžeti su nam kakvi-takvi, a sigurno da ja mogu pre da dovedem dobre trupe u grad. Nišvil teatar ne zovu džabe "južni Bitef". Otišla sam iz Niša jer tada nije bilo glume na našem univerzitetu, a sad osećam kao neku dužnost da vratim najbolje od svih tih dugogodišnjih kontakata i poznanstava. Vezana sam za ovaj grad, išla sam u vrtić u Voždovoj ulici, u Osnovnu školu "Dositej Obradović"-

Gimnaziju "Stevan Sremac", i sve je nekako moje i zato dajem gradu kroz Nišvil džez teatar. Neko može da leči, neko da daje časove, a ja mogu da dovodim umetničke trupe - objašnjava nam ova žena, "gerilac" teatra.

- Niš zaslužuje da vidi ono što vidi Beograd i Novi Sad. Mi moramo da budemo bolje sagledani kad je reč o finansijskim sredstvima jer, na primer, avionske karte iz Poljske imaju baš pristojnu cenu. Mi smo tek druge godine predviđeni od Ministarstva kulture i mislim da će sve to biti mnogo bolje i da će se Nišvil džez teatar razvijati iz godine u godinu. Sada festival otvara poznati teatar Migros iz Krakova, koji se u predstavi "Ehos" bavi aktuelnim pitanjima migracija - zaključuje Mitićeva.

Kurir.rs, Marko Smiljković

Bonus video: