SVAKU EMISIJU NA KURIRU POSVEĆUJEM PREMINULOJ MAJCI: Priča našeg voditelja tera SUZE na oči, a objasnio zašto nosi dva PREZIMENA

Omiljena emisija "Jedna pesma, jedna želja" odnedavno se emituje na Kurir televiziji, svake nedelje od 20 časova. Publika uživa kraj malih ekrana dok ekipa s Višeslavom Rankovićem Petkovićem na čelu obilazi gradove širom Srbije.

Za mnoge je verovatno iznenađenje što emisiju "Jedna pesma, jedna želja" gledaju na Kurir televiziji. Kako je došlo do te saradnje?

- Odavno sam naučio da ništa u životu nije slučajno. Srpski jezik je božanstvena tvorevina i reči imaju suštinsko značenje i smisao - s lučom (slučajno) znači sa svetlošću. Život je neprekidna borba svetlosti i tame, dobra i onog drugog u nama samima i oko nas. "Jedna pesma, jedna želja" je emisija koju su ljudi mnogo voleli, što su pokazivala i istraživanja gledanosti. Godinama je bila jedna od dve-tri najgledanije na RTS, pa je čak povremeno znala da ugrozi i njegovo veličanstvo Dnevnik. Kurir je najčitanija ili jedna od najčitanijih dnevnih novina, a Kurir televizija je, kako sam informisan, jedna od dve najgledanije televizije u kablovskim sistemima. Mi slavimo 20 godina emisije, a Kurir slavi dve decenije postojanja. Kao što rekoh, mi smo emisija koju je narod voleo, Kurir je dnevni list, a sada i televizija koju narod voli. Saradnja se nametnula kao prirodna i logična, a ja verujem u prirodni red i sled stvari, koliko god se neki ljudi trudili da ga poremete.

Imate li i neki lični razlog za takvu odluku?

- Naravno. Moja mama je svakog dana čitala Kurir. Kada bih došao kod nje u Rumu, išao bih u prodavnicu da kupim šta treba, a ona bi rekla: "Čedo mamino, kupi mi Kurir" i često bi zatražila još jedne novine (te druge nisu bile stalno iste, njih je menjala). Želela je da može da uporedi informacije. Kada bih je pitao zašto Kurir, ona bi odgovarala: "Uverila sam se da ono što pišu jeste ili bude." Siguran sam da bi bila mnogo srećna i sve ove emisije posvećujem njoj.

Emisija "Jedna pesma, jedna želja" traje godinama. Koja je tajna njene dugovečnosti i postoji li recept za uspeh?

- Ljubav je recept za uspeh u bilo čemu. Uspeh je nešto što ne može da se izmeri nijednom mernom jedinicom, nijednim materijalnim pokazateljem, već se meri dobrim koje ste učinili nekome i podelili sa svetom. Nije uspeo onaj ko je pokupovao pet, deset ili više državnih preduzeća ili 20.000-30.000 hektara zemlje, donevši siromaštvo stotinama ili hiljadama ljudi. On se samo obogatio materijalno. Svi smo voleli ovu emisiju: Erna, Bata, Igor, Srđan i ja, naravno. Dobro smo se slagali, odlično zezali. Erna je iz Sarajeva, nosi u sebi duh tog neverovatnog grada. Mislim, naravno, na onaj nekadašnji, o kome priča Nele Karajlić, koji sam imao sreću da upoznam, kao i fenomenalne likove na SA 3 (kao što je u Beogradu bio 3K ili u Novom Sadu 3P). Današnje Sarajevo ne poznajem, pa ne mogu ni da ga komentarišem. Erna je prosto mlada duhom. Milorad Crnjanin je govorio da se neko rodi star, a neko umre mlad! Erna je spiritus movens, kao najstarija, ona prosto sve pokreće, nju vole i poštuju i mladi i stariji pevači, oni koji se afirmišu, ali i oni koji su istinske zvezde narodne muzike. Mada, da ne bude zabune, niko u ekipi nije u cvetu mladosti (sem moje koleginice Jelene, ali o njoj malo kasnije). Sama činjenica da smo svi u ovoj priči 20 godina dovoljno govori. Nije onda ni čudo da se nismo umorili, već da ovo svi doživljavamo kao novi početak.

Kako se kao voditeljka snašla Jelena Kovačević?

- Jelena je za mene otkrovenje. Radim ovaj posao trideset i neku godinu, otkad sam apsolvirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Najviše sam voleo da sam radim ovaj posao, zato što sam za sve što mi se ne svidi mogao da prigovorim samo sebi, ali i na NS plus, RTS, Pinku, BN TV i RTRS sam radio s koleginicama. S Jelenom je ipak neočekivano. Dosta je mlađa od cele ekipe. Pošto znam da radi jednu od najgledanijih, ako ne i najgledaniju emisiju na TV Kurir, s poznatima na estradi, njen stav i ponašanje su za mene najpozitivnija stvar u ovom jubilarnom ciklusu "Jedne pesme, jedne želje". Uklopila se u celu ekipu, kao kada dođe neka sestričina tinejdžerka prvi put u rodbinu iz Australije i razume se s braćom i sestrama kao da su odrasli zajedno. Ako bih po njoj sudio o mladima koji dolaze, rekao bih da ne treba da brinemo kako će nam biti u ovom cirkusu koji su napravili od sveta.

Šta nas još čeka do kraja serijala?

- Nadam se mnogo vedrih noći ispunjenih lepim pesmama, puni trgovi širom Srbije i raspoloženi i nasmejani ljudi u svojim domovima...

Jeste li nostalgični prema televiziji kakva je nekad bila?

- Nostalgičan sam za merom u mnogim stvarima, pa i na televiziji. Za iščekivanjem i željom. Za vreme kad smo mi deca gledali jedan crtani film dnevno, u 19.15, pre dnevnika. I uvek ga bili željni i beskrajno mu se radovali...

Zanimljivo je da je vaše puno ime Višeslav Ranković Petković. Da li se iza ovoga krije neka posebna priča?

- Volim istoriju. Trudim se da poštujem tradiciju i pretke. Danas je to kod nas gotovo zaboravljeno, dok svaki Rus i dan-danas ima srednje ime., obavezno. Nekada Lav Nikolajevič Tolstoj, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, a danas Vladimir Vladimirovič Putin. Srbi su nekada imali Vuka Stefanovića Karadžića, a onda su potpuno izbacili srednje ime. Kao da nije važno od koga su. Čije gene i prezime nose. Pa se desi da je moj drug imao tri ili četiri imenjaka i prezimenjaka u razredu. Bilo je četiri ili pet Zorana Petrovića u odeljenju. Tata Ranko je iznenada, pre gotovo 27 godina, napustio ovaj svet, i ja sam dodao to Ranković i slovo D s tačkom, inicijal imena moje majke Dinke. Potpisivao sam se kao Višeslav Ranković D. Petković. Kad je pre nešto više od tri meseca moja majka Dinka otišla sa ovoga sveta, ja sam počeo da se potpisujem kao Višeslav Rankov, Dinka Petković. To ima veze samo s mojom majkom. Mama je neko koga sam najviše voleo i poštovao u životu. Ona je bila čista ljubav. Najbolje u meni, što ga ima i koliko ga ima, nasledio sam od nje.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: