BIO SAM ŠETAJUĆI LEŠ: Čuvenog glumca su svi obožavali, majka ga je zvala po zloglasnom LOGORU, a život mu je obeležila TRAGEDIJA

Jedan od najpoznatijih glumaca starije garde, Feđa Stojanović jedno je od onih lica koje publika ne zaboravlja. Glumac je preminuo 5. maja 2022. godine, a na večni počinak tada su ga ispratili članovi njegove porodice, prijatelji i kolege.

Ostao je poznat i po ulogama u filmovima "Tamo i ovde", "Ljubav i drugi zločini", "Čarlston za Ognjenku", "Flert", "San zimske noći", "Siroti mali hrčki 2010", "Mala noćna muzika", "T.T. Sindrom, Kupi mi Eliota", "Lepa sela lepo gore", "Višnja na Tašmajdanu" i drugim.

Role je imao i u TV serijama "Selo gori, a baba se češlja", "Moj rođak sa sela", "Ulica lipa", "Bela lađa", "Košarkaši", "Stižu dolari", "Kazneni prostor", "Porodično blago", "Srećni ljudi", "Bolji život", "Roman o Londonu", "Šešir profesora Koste Vujića"…

Tokom karijere osvojio je nagrade "Strahinja Petrović" FDU Beograd, "Tanhofer" FDU Beograd, Povelja za izuzetnu ulogu na Filmskim susretima u Nišu 2002. godine.

Bio je nestašan i mlad

Jedna od priča vezana za Feđinu mladost je i ona da mu je majka, zbog slabog apetita, dala nadimak ozloglašenog logora.

- Majka me je zvala Mathauzen jer nisam voleo da jedem. Bio sam neuhranjen a nestašan, i trošio sam energiju na sve strane. Jedine batine koje sam dobio u životu pale su posle velikog ubeđivanja oko hrane. Otac me je stavio preko kolena i tako izlemao da ću batine pamtiti celog života, ali i dalje nisam voleo da jedem. Tek kad sam se oženio i kad je žena počela da mi svaki dan pravi palačinke, počeo sam da jedem. Dugo mi je trebalo da se srodim sa svojim bićem. I u osnovnoj školi i u gimnaziji sam bio najmanji i najslabiji, a onda sam naglo počeo da rastem. U 18. godini sam imao 1,84 m, a 54 kg, bio sam šetajući leš, ali sa zdravljem nisam imao problema. Baš zato što sam bio najslabiji naučio sam da neke stvari mogu da sprovedem pomoću diplomatije, tako da me niko nije tukao.

Ne znam da li su me voleli, ali nisu me mrzeli. Bio sam totalni antisportski tip, ali mi je drug bio najbolji fudbaler u školi. On mi je stalno nameštao da igram centar, nabacivao mi loptu na nogu da dam gol. Ubeđivao je sve da sam talentovan, govorio je: „Super je, samo je kasno počeo da igra“, a ja veze nisam imao. Zbog neuhranjenosti sam proglašen nesposobnim za služenje vojske, ali su me uporno zvali na regrutaciju.

Kada sam po treći put došao, jedan komandir je mnogo vikao, da nam utera strah u kosti i pre nego što odemo u vojsku. Pitao sam ga zašto viče, zar ga nije sramota, zar ne ume da govori pristojno? Zaurlao je: „Ti ćeš meni na Kosovo ići!“ Polako sam izvadio zeleni karton iz džepa i pokazao mu. To mi je bila „legitimacija“ da sam nesposoban za vojsku. Besneo je, tako crveno lice kao njegovo nikad nisam video. U vojsku nisam išao, a moja majka je tvrdila da bi bilo dobro da sam išao, da se malo uljudim - pričao je tada Feđa.

Tragedija

Feđa se 2017. susreo sa najvećom životnom tragedijom - izgubio je sina Uroša.

Njegov sin Uroš, preminuo je iznenada u 44. godini u Americi. Stojanović je nekoliko meseci nakon tragedije smogao snage da progovori o gubitku.

- Užasno mi je teško i osećam se strašno što baš ništa u životu nije hteo da me posluša. Možda sam ja previše pristajao na kompromise u životu, ali on nije. Tu je možda i pokleknuo. Mnogo je verovao ljudima, pogotovo onima iz svoje branše. I mislim da je tu pogrešio - iskren je bio glumac svojevremeno.

- Bio je ekscentrična osoba, takav je rođen i sve što sam bolovao zbog njega, bolovao sam dok je bio sasvim mali jer sam shvatio da je on takav i da ništa ne pomaže. Imam utisak da mu je moj razvod od njegove majke veoma teško pao i da se sa time nije pomirio do kraja života - govorio je glumac.

Koliko je njegov sin bio specifičan, govori nekoliko činjenica i čudnih detalja. Oženio se u Americi, ali nikoga nije obavestio o tome.

- Poslednjih godina smo kontaktirali isključivo mejlom jer je zabranio da mu telefoniram i to samo zato što sam ga, po njegovom mišljenju, gnjavio. Devet godina nije dolazio u Srbiju jer se posle filma "Čarlston za Ognjenku" očigledno razočaorao u neke ljude. On je ovde imao fantastične prijatelje što se potvrdilo i na komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci, ali bilo je i ljudi koji ga nusu voleli. kada je krenuo u Ameriku rekao je da u Srbiju može da se vrati samo u metalnom kovčegu. Nažalost, to se i obistinilo - pričao je Feđa.

Podsetimo, Uroš je iznenada preminuo u 44. godini, a srpskoj javnosti je postao poznat nakon režiranja filma "Čarlston za Ognjenku".

(Kurir.rs)