U GLUMI JE NAJTEŽA NEIZVESNOST! Zvezda serije FRUST Deni Mešić otkrio da njegov brat kao konobar zarađuje bolje od njega

Ideja da bude glumac mladog umetnika Denija Mešića odvela je u Sarajevo na studije. Potom se zaljubio u ovaj grad, u kom smo se sreli na čuvenom filmskom festivalu. Deni je u centru pažnje bio zbog nove serije "Frust", koja do kraja godine stiže na male ekrane Superstar kanala.

Na razvoju ove crne komedije sa elementima trilera učestvovala je i mađarska kuća Džojrajder, a inače je prvi regionalni projekat s međunarodnom autorskom ekipom produkcijske kuće Fajerflaj i Telekoma Srbija. Govori o neuspešnom mladom piscu Vedranu, koji se bori da dobije bilo kakvu pažnju ili uvažavanje. Kad slučajno ubije kriminalca koji teroriše njegov komšiluk, iako ne otkriva svoj identitet, biva proglašen za pravednog osvetnika i preko noći postaje lokalni superstar. Glavnu ulogu ima upravo Deni.

Kako ste dobili ulogu Vedrana kod oskarovca Danisa Tanovića?

- Održan je veliki kasting, ali nekako je, imam osećaj, taj lik meni sam došao. Zvali su me na audiciju kad sam se spremao da idem na odmor. Poslao sam materijale pred put, ali neki unutrašnji glas mi je govorilo da je ova uloga moja i da ja to mogu. Uloga Vedrana kao da je pisana za mene.

Kakvo Sarajevo prikazuje ova serija?

- Serija se bavi ljudima koji u njemu žive. Svaki veći grad ima svoje probleme, ali i pojedince koji nisu empatični prema drugima i gledaju samo svoju korist. Veoma je kompleksna priča.

Da li je Vedran samozaljubljen u sebe?

- On samo želi da ga ljudi primete, da vide da postoji.

Šta vam je bio najveći izazov u ovoj ulozi?

- Sve. Veliki je teret bio na meni kao glumcu. S većinom kolega nikad nisam radio, ali smo se na snimanju družili i sarađivali s lakoćom. Danis Tanović je napravio takvu atmosferu da bih poželeo do kraja života samo s njim da radim.

Koliko ste ličnog uneli u ovu ulogu?

- Imao sam veliki problem da nakon snimanja izađem iz lika Vedrana. Trebalo mi je sigurno mesec dana da se nekako vratim sebi. Svaki lik radiš iz sebe, a i ovoj ulozi dao sam se sto odsto.

Da li biste uzeli pravdu u svoje ruke kao Vedran?

- Na taj način ne. Vedran kaže: "Mi svi treba da se borimo ne pištoljima, nego rečima i zahtevima." Tako i ja uzimam pravdu u svoje ruke.

Može li vaš junak da se uporedi s Gavrilom Principom?

- Dobra vam je asocijacija. Samo su kod Vedrana i Principa različiti problemi.

Publika u Srbiji upoznala vas je u sapunici "Igra sudbine". Mogu li da se porede ova dva snimanja?

- "Frust" je zahtevao snimanja na lokacijama, a "Igra sudbine" se radi samo u studiju. Potom, u "Igri" sam snimao dnevno po 30 strana teksta, a kod Tanovića ne više od šest. Snimanje sapunice je kao fabrika. Ide se na kvantitet, a ne kvalitet.

Kako ste odlučili da glumu upišete u Sarajevu?

- Spontano. Pokušao sam da je upišem u Beogradu, ali nisam prošao na prijemnom ispitu. Roditelji su me nagovorili da probam u Sarajevu kako ne bih izgubio godinu. Primljen sam, završio studije i zaljubio se u ovaj grad.

Šta to ima Sarajevo?

- Srčanost.

Planirate li nešto da radite s bratom Ammarom?

- Verujem da će to doći s vremenom, za desetak godina kad će nam se putevi ponovo spojiti. Svako sada traži svoje mesto pod suncem.

Kako ste se zaljubili u glumu?

- Oduvek sam želeo da budem glumac. Prvu put sam stao na scenu u četvrtom razredu osnovne škole i tada sam znao da ne postoji nijedan drugi poziv kojim bih mogao da se bavim.

Imate li uzore?

- Nemam, ali cenim predan rad. Izdvojio bih Entonija Hopkinsa kao omiljenog glumca.

Kakvi su planovi?

- Čekam rezultate nekih kastinga. Očekuje me turneja s novom predstavom po Bosni, a nadam se da ćemo s njom doći i u Srbiju.

Koji su problemi mladog glumca u Bosni? Pročitao sam negde da vaš brat koji radi kao konobar u Nemačkoj zarađuje više novca.

- I to je, nažalost, tačno. U Nemačkoj se ceni rad. A u glumi je najteža neizvesnost. Danas imaš, sutra nemaš. Računi i kirija moraju da se plaćaju. Nekako je počelo da se snima i radi. Bolje je nego što je bilo.

Kurir.rs/ TV Ekran Ljubomir Radanov

Bonus video: