DANAŠNJI SVET JE POREMEĆEN, JEDINO JOŠ UMETNOST IMA NEKE KRITERIJUME! Nikita Milivojević: Zadatak Bitefa je da promoviše mlade

Pozorišni reditelj Nikita Milivojević dobio je ove godine mandat da svojom vizijom odredi novi koncept i selektuje predstave na 57. festivalu Bitef, koji će se održati od 3. do 10. oktobra. Sa zapaženom karijerom, kako u Srbiji tako i širom sveta, Nikita važi za jednog od vodećih reditelja na ovim prostorima. Razgovor za Kurir počinje otkrivanjem toga zašto se, nakon što je bio na čelu Bitef teatra, vratio kao umetnički direktor Bitefa.

Šta publika može da očekuje?

- Ako pogledate izbor predstava, primetićete raznolikost. Sve su drugačije u formi i sadržaju. Ranije se podrazumevala dominacija dramskog teksta u pozorištu, a danas je ono simbioza teksta, ciklusa, forme i performansa. U repertoaru ćete videti sve, pa čak i jednu vrstu opere koja oblikuje komad.

Zbog čega ste se odlučili da selektorsku ulogu podelite s koleginicama?

- To jeste novina. Ako savremeni teatar podrazumevate kao simbiozu izvođačke umetnosti, prirodno je da i u selektorskom timu imate ljude koji različito razmišljaju i imaju drugačija interesovanja. Zašto bi jedan čovek odlučivao o svemu, ako imate nekoga poput Ksenije ko prati i voli plesnu formu, ili Tijanu, koja je afirmisani pisac. Srećna okolnost je što smo nas troje pregledali više od 80 predstava i nije se desilo da se raziđemo u mišljenjima. To govori o alhemiji koja je uspostavljena.

Kojoj predstavi se najviše radujete?

- Nije fer favorizovati ih, ali se radujem grčkom komadu "Zbogom, Lindita". Grci dugo nisu bili na Bitefu, a imaju veoma dobro razvijenu scenu. Reditelj Mario Banuši je bio moj student. On dolazi prvi put na neki festival, a sutra će možda biti velika zvezda. Jedan od ozbiljnih zadataka i suština Bitefa jeste da promoviše mlade.

Koliko vam to što godinama radite u pozorištu u Grčkoj, a osnivač ste i Šekspir festivala, pomaže kao umetničkom direktoru Bitefa?

- Mnogo. Ubrzava mi i olakšava rad. Posao od mene traži da mnogo putujem i radim. Pojedine predstave sam već gledao i imam dosta prijatelja koji mi ih preporučuju, a sada imam Kseniju i Tijanu. Neočekivano brzo smo došli do selekcije.

Poznaje li umetnost granice?

- Ne, to je nemoguće. Ono što održava ravnotežu u ovom sumanutom svetu je umetnost. Današnji svet je poremećen, a jedino umetnost još ima neke kriterijume.

Iako ste u svetu stekli veliku popularnost, čini se da vas u Srbiji sve više doživljavaju kao stranca.

- I dalje u Srbiji imam svoje studente i održavam kontakte, iako je to s godinama postalo sve teže. Ne bih da zvuči grubo, ali ponekad se ovde stvarno osećam kao stranac. Srbija je moja domovina, ali, nažalost, malo vremena fizički provodim u njoj. Ambasadorka Grčke je na pitanje da li me zna, odgovorila: "Kako ga ne znam, on je grčki reditelj." Lepo je biti slobodan i živeti u širim okvirima. Ako mi je nešto bilo važno ovih godina, to je bila sloboda.

Srbi i dalje, na neki način, važe za negativce u svetu. Koliko kultura naše zemlje može da promeni sliku o Srbiji?

- Kultura je danas skrajnuta. Ne prepoznajemo naš potencijal. Na Šekspir festival i Bitef dolaze stranci i odnose sliku o Srbiji preko nas umetnika. Kad sam radio predstavu u Americi, prišli su mi neki glumci i rekli da su imali potpuno drugačije mišljenje o Srbiji, ali da su ga promenili kad su me bolje upoznali.

Gde je pozorište danas i kakva ga sudbina očekuje?

- Teško je to predvideti. Stalno niču nove forme, i to neće prestati. Suština je uvek u tome da li predstava prenosi doživljaj na publiku, da li pomeri nešto unutar vas. Ako osetite nešto, to je dobro pozorište i ne treba razmišljati o formi. Nedavno sam imao premijeru antičke tragedije. Postavlja se pitanje zašto još igramo Šekspira ili Molijera. Zato što svako vreme u njima prepoznaje nešto svoje. Dobro je ako uspostavimo odličan kontakt s publikom, sve ostalo nije važno. Moguće je da ćemo sutra gledati predstave bez glumaca, a već smo ih viđali.

Kurir.rs, Andrijana Stojanović

Bonus video: