NE DOŽIVLJAVAJU NAS KAO MOMKE IZ BENDA: Buč Kesidi uoči koncerta otkrili kako je nastao bend, GDE ŽIVE i koga od kolega PODRŽAVAJU

Levoruki elektro-rokenrol dvojac iz Pančeva, grupa Buč Kesidi, jedini je bend novije generacije koji ima veliku armiju fanova da može da svira na stadionima u celoj bivšoj Jugoslaviji.

- Više smo uzbuđeni nego što imamo tremu - poručuju Luka i Zoran.

Publika je dugo čekala na vaš veliki koncert u Beogradu. Zbog čega ste odlagali ovakav susret s publikom?

- Uvek smo se vodili time da svaki sledeći koncert mora da nadmaši prethodni. Zato smo posle rasprodatog koncerta na Kalemegdanu kod Pobednika, koji je bio na prelepoj lokaciji, morali da smislimo šta će biti sledeći korak, koji je to sledeći prostor na kom bismo voleli da napravimo koncert. Shvatili smo da je Tašmajdan najbolja opcija, ali nam je trebalo vremena da se odlučimo na tako veliki korak, da se organizujemo i pripremimo.

U Beogradu je sve počelo kada ste rasprodali dve Amerikane i koncert kod Pobednika. Kako sa ove distance gledate na početke? Da li ste očekivali da će vas publika ovako prihvatiti?

- Dugo smo radili na tome da naša muzika dođe do što više ljudi i nadali smo se da će nas prihvatiti dobro, ali stvarno imamo i sreće da se naša publika toliko poistovećuje s našom muzikom. Ljudi nam često dolaze na koncerte s lepim porukama i pričama. Divan je osećaj znati da naša muzika igra ulogu u nečijem životu.

U Zagrebu ste rasprodali pet koncerata, što potvrđuje veliki uspeh u regionu i Evropi. Koliko vam to imponuje?

- Uspeh u regionu nam je veoma značajan, jer nam je to od početka bio cilj. Pisali smo svoje pesme sa idejom da će ih razumeti publika u celom regionu i drago nam je da se to dešava. Drago nam je što možemo da odemo u Skoplje, Tuzlu, Kragujevac, Varaždin, Podgoricu, Ljubljanu, i na svakom mestu naiđemo na publiku koja nas dočeka na isti način, i da na sličan način doživljava i razume naše pesme. Drago nam je što u toj muzici postoji nešto što povezuje sve te ljude.

Nameće li popularnost i odgovornost prema ljudima koji uživaju u vašoj muzici?

- Naravno. Na nama je sada odgovornost da nastavimo da radimo veća nego ikada, kao i da da ostanemo autentični i da pratimo svoju inspiraciju. Publika bi brzo prepoznala ako bismo se uobrazili. Na koncertima, a posebno na samostalnim kao što je ovaj, trudimo se da obezbedimo da svaki član publike ima priliku da uživa, da sve lepo vidi i čuje, i da ode s koncerta sa osmehom na licu.

Publika željno iščekuje nove pesme. Spremate li novi album?

- Da. Zbog letnje turneje smo pauzirali s radom na albumu, ali odmah posle Taša nastavljamo da radimo na novim pesmama punom parom. Nakon koncerta plan je da se povučemo u studio i da završavamo s radom. Skoro je nemoguće balansirati turneju i pisanje muzike, tako da ćemo odvojiti neko vreme tokom kog nećemo imati koncerte da se posvetimo albumu.

Da se vratimo na početak. Sećate li se trenutka kada su Luka i Zoran postali Buč Kesidi? Koja je bila prvobitna zamisao?

- Obojica smo kao klinci krenuli da sviramo instrumente, kasnije smo tokom srednje škole izlazili na iste koncerte, svirali u raznim bendovima po gradu i na kraju se našli u istom bendu u kom smo svirali šlagere i domaću muziku osamdesetih. Već dok smo to radili s namerom da privučemo pažnju društva iz gimnazije, znali smo da nam je glavna ideja bila da zapravo pišemo i izvodimo svoje pesme. Od početka je ideja bila da pesme budu na maternjem jeziku i da pričaju priče s kojima će ljudi iz našeg okruženja moći da se poistovete. S tom idejom smo prišli našem producentu Milanu Bjelici, on je razumeo šta je naša zamisao i rešio da nam pomogne da je ostvarimo, i tako je počeo proces učenja i rada koji i dalje traje.

Koliko vam se zapravo život promenio otkad ste postali Buč Kesidi? Živite li i dalje u Pančevu ili ste zbog karijere morali da se preselite u Beograd?

- U suštini živimo u Pančevu i dalje. Na relaciji smo Pančevo-Beograd, studio nam je u Pančevu i dosta smo bazirani ovde. To se ispostavilo odlično, Beograd je vrlo blizu, a opet je manji grad, sam za sebe. I manje-više svi nas znaju odranije, tako da nas niko ne doživljava kao momke iz benda, već samo kao Luku i Zorana. To ume da bude vrlo opuštajuće, posebno posle turneje.

(Kurir.rs)

Bonus video: