U kragujevačkom muzeju "21. oktobar" otvorena je izložba Marka Terzića sa simboličnim nazivom "Bajka o pesmi", povodom tri decenije od smrti Desanke Maksimović.

Postavka posvećena čuvenoj srpskoj pesnikinji i velikom rodoljubu, pored ličnih predmeta, otkriva i dugo čuvanu tajnu neprocenjivog dela naše književnosti - "Krvave bajke".

k1600-img-3496.jpg
Kurir 

- Želeo sam da podsetim ljude šta za nas znači "Krvava bajka". Dobro znamo koliko je ona značajna za spomen-park i na to koliko je uticala na percepciju javnosti o zločinu u Kragujevcu.

whatsapp-image-20211021-at-11.12.21-am.jpg
Kurir 

Želimo da bude izvođena, da se o njoj i danas čuje, da se uči u školi i da bude prisutna što više, jer su umetnici poput Desanke Maksimović i te kako značajni. Zaista verujem u to da je "Krvava bajka" jedna vrsta oružja u borbi protiv bilo kog rata i nacističkih ideologija - istakao je autor Marko Terzić.

Originalni tekst

Otvaranju izložbe prisustvovao je i Branislav Milakara, rođeni sestrić Desanke Maksimović, sa kojom je živeo nekoliko godina i koji može da posvedoči o detaljima iz života čuvene pesnikinje, ali i njenoj naravi.

img-20230912-183544.jpg
Kurir 

- Kada je Marko kontaktirao sa mnom kako bi pogledao sanduk u kojem je skrivana "Krvava bajka", osetio sam da želim da ga, zajedno sa rukopisom, poklonim muzeju u Kragujevcu, jer smatram da je to jedino ispravno i prikladno mesto - rekao je Milakara.

U okviru izložbe posetioci će imati priliku da prvi put vide originalni tekst pesme "Krvava bajka", pisan perom Desanke Maksimović, kao i vojnički sanduk u kome ga je skrivala i u godinama nakon Drugog svetskog rata. Stihovi posvećeni streljanju više stotina kragujevačkih đaka bili su dobro čuvani iz straha autorke da bi nemački okupator mogao da ih pronađe i uništi.

- Ne postoji bolje mesto od Muzeja "21. oktobar", gde bi ovaj artefakt trebalo da bude. U ovom sanduku je ona čuvala rukopis svoje pesme za vreme rata, plašeći se da ga ne otkrije Gestapo. Taj drveni sanduk je sačuvan i posle više selidbi, a poslednjih decenija nalazio se u jednoj vikendici u Brankovini, gde je ona često boravila - rekao je Milakara.

img-20230912-190809.jpg
Kurir 

Sa okupljenim đacima kragujevačkih osnovnih škola podelio je sećanje na slavnu tetku, a otkrio je da je do kraja bila stamena i prkosna. - Želeo bih da istaknem nešto što je manje poznato javnosti, a to su njen karakter i prkos, koji je stalno bio prisutan i pored sve njene blagosti. Bila je često pod pritiscima raznih struktura, ali je uvek bila stamena i prkosna - objasnio je Milkara i dodao:

- Sve što je govorila bilo je kratko i jasno, nije mnogo filozofirala, bila je prkosna i nije dozvolila sebi da se savija ni pred okupatorom ni pred tadašnjim vlastima. Njeno rodoljublje se jasno ocrtavalo na njenom liku.

Pogodan trenutak

Život Desanke Maksimović ostao je velika enigma za javnost, a zanimljivo je da njena porodica nije znala za "Krvavu bajku", ali ni za većinu dela sve do momenta objavljivanja. Pesnikinja je bila diskretna i pažljivo je čuvala rukopise sve dok ne bi osetila pogodan trenutak da izađu na svetlost dana.

desanka-maksimovic-foto-printscreen-rts.jpg
Printscreen/RTS 

Izložba je zamišljena tako da posetioci mogu iz više uglova da sagledaju ove stihove i okolnosti pod kojima su nastali, ali da razumeju i duh umetnice. Među izloženim predmetima nalazi se i skica mesta u predsoblju, u kojem je kovčeg bio skrivan i gde su se Desankini sestrići često igrali nesvesni onoga šta se u njemu nalazi. Postavka obuhvata i portret pesnikinje, nastao približno u isto vreme kao i ovo delo, a izloženi su i njeni lični predmeti.

Postavka "Bajka o pesmi" biće otvorena za posete narednih mesec dana.

Kako je nastala "Krvava bajka"

Nakon streljanja oko tri hiljade civila u Kragujevcu oktobra 1941. godine, nemački okupator najstrože je zabranio da se o tome govori, piše, kao i da porodice stradalih izlaze na mesto zločina. Ipak, vest o masakru prenosila se od usta do usta i stigla daleko.

whatsapp-image-20211021-at-11.12.26-am-1.jpg
Kurir 

- Pesma je nastala istog trenutka kad sam čula za kragujevački pokolj. Na ulici mi je prišao nepoznati starac i rekao: "Jeste li čuli?" To što je nepoznati čovek osetio potrebu da mi govori o zajedničkom bolu, pokrenulo me je da odmah napišem tu pesmu. I ostala je kako je tada napisana, nisam smela da je naknadno diram, da je usavršavam. Nek ostane kao da sam zaplakala ili zakukala - govorila je u više navrata Desanka Maksimović.

(Kurir.rs)

Bonus video:

02:16
Učenici iz Zaječara imali završni probni test iz matematike Izvor: Kurir televizija