"MI SMO DOŠLI SA KOSOVA" Od životne priče malog Stanoja staje knedla u grlu: Imao 11 godina kad se proslavio, a ovako sada izgleda
Film “Montevideo, Bog te video”, koji se 2010. godine pojavio pod rediteljskom palicom našeg glumca i režisera Dragana Bjelogrlića, ostavio je celu Srbiju bez daha svojom neverovatnom pričom i podsećanjem na istorijski uspeh reprezentacije Jugoslavije u Montevideu 1930. godine na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
Ipak, iako je film bio zaista spektakularan, najomiljeniji lik svakako je bio lik dečaka Stanoja, koji je imao problema sa nogom, a koji je publiku nasmejavao svojim monolozima i dečijim pogledom na svet. Ovu ulogu imao je čast da igra glumac, koji je tada imao svega 11 godina, Predrag Vasić, a koji je zablistao i u filmu i u seriji rađenoj po njemu.
- “Montevideo” sam snimao pet godina, od svog šestog razreda osnovne. Sada sam na putu da ostvarim svoj san, da postanem glumac. Mislim da mi dobro ide. Volim glumu, uživam dok to radim i svaki ponuđen posao prihvatam i gledam da ga što bolje odradim - govorio je Predrag svojevremeno i dodao:
- Montevideo je već stekao status kultnog filma, i prikazivaće se još dugo, dugo, pa će mali Stanoje ostati zapamćen. Ne smeta mi to, naprotiv. Ali, pored njega, trudim se da radim i mnoge druge, nove uloge, pa će sigurno biti i nekih novih stvari po kojima će me ljudi pamtiti.
U međuvremenu, Predrag Vasić je završio srednju školu, a glumom se i dalje bavi. Međutim, koliko god da su svi voleli lik ovog dečaka, pojedini detalji iz života glumca i danas su malo poznati.
Naime, njegova porodica je tokom devedesetih godina bila primorana da proda kuću u Gnjilanu i preseli se u Beograd. U to vreme Predrag počinje da snima filmove i sa svega šest godina pojavljuje se u francuskom filmu “Largo Winch”, gde je kadar delio sa Predragom Mikijem Manojlovićem i Rašom Bukvićem.
U jednom intervju za "Blic" Predrag je otkrio da je usled teške porodične situacije honorare od filma davao porodici kako bi imali za život:
- Većinu tih para, pošto smo mi došli sa Kosova, pa smo živeli u jednoj dvosobnoj kućici, dao sam mojima za renorviranje doma. Malo sam njima pomogao, a malo ostavio sebi za školovanje. Nisam se preterano bahanalisao jer nisam taj lik. I sećam se da sam od tog honorara kupio bratu telefon.
- Mislio sam da će me brzo zaboraviti, ali nije tako, ljudi me prepoznaju, govore mi da sam porastao. Nedavno mi je jedna žena u prevozu rekla da je zbog mene nekoliko puta plakala - rekao je Predrag.
Nakon srednje, upisao je Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesorke Dragane Varagić.
(Kurir.rs)
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!