GLAVA RIMSKOG CARA BIĆE IZLOŽENA NA SAMO 4 SATA U BEOGRADU Vredan eksponat prvi put pred publikom, a o njemu pisao i Njujork tajms
Jedan od najvrednijih arheoloških predmeta koje ima Srbija, glava rimskog car Makrina, biće izložena prvi put javnosti, i to samo na četiri sata, saznaje Kurir. Eksponat Muzeja grada Beograd biće iznet iz depoa povodom 120 godina ove ustanove i prikazan 20. oktobra u Resavskoj 40b.
Pronađena u selu Boleč
- Publika će moći prvi put da vidi original. On je od neprocenjive vrednosti za ceo svet. Postoji samo još jedna glava cara Makrina, nalazi se u Americi, izrađena je u kamenu. Naša bronzana nas stavlja na mapu najvažnjih arheoloških centara na svetu - kaže za Kurir Jelena Medanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
Car Makrin (imperator Cezarus Markus Opelijus Severus Makrinus Augustus, 217-218), rođen je 164. godine u skromnoj porodici, u Cezareji, lučkom gradu u Mauritaniji. Smatra se da je 217. Makrin ubio cara Karakalu i nasledio ga na prestolu. U znak oduševljenja zbog ubistva Karakale, Makrinu su u Rimu podignute mnoge statue, iako on sam, kao vladar, nikad nije kročio na tlo Italije.
Tokom svoje četrnaestomesečne vladavine pokušao je da stabilizuje unutrašnje političke prilike u Rimskom carstvu i popravi ekonomsku situaciju. Za nove namesnike provincija Panonije, Dakije i Mezije postavio je svoje najbliže saradnike, čije su mu trupe ostale verne do kraja, navodi se na sajtu Muzeja grada Beograda. Uprkos nastojanjima da ojača državu, imao je neprijatelje, naročito među vojnim zapovednicima, čijim preteranim zahtevima nije želeo da udovolji. Suočen s pobunom i proglašenjem mladog Elagabala (218-222) za cara, Makrin je, u nadi da će se spasti, obrijao glavu i bradu.
Međutim, bio je izdan, otkriven i ubijen. Elagabal je posle ubistva proglasio "brisanje sećanja" (damnatio memoriae); usledilo je sistematsko uništavanje i uklanjanje Makrinovih statua, čime se objašnjava mali broj portreta koji se mogu pouzdano smatrati Makrinovim.
Glava cara Makrina livena u bronzi visine je samo 33 centimetra. Ova bista je otkrivena u ataru sela Boleč, u blizini pretpostavljene trase puta iz Singidunuma ka Viminacijumu, kod današnjeg Ritopeka, koji je tada, moguće, bio carski posed. Pretpostavlja se da je bista bila naručena za vilu gradskog ili rudarskog magistrata, u kojoj je i bila postavljena. Makrinov portret izrađen je u severijanskom i postseverijanskom klasicističkom stilu, sa elementima novog, realističkog stila, koji teži da predstavi unutrašnji život ličnosti. Kad je glava otkrivena, Njujork tajms je pisao da se njegova vrednost procenjuje na nekoliko miliona dolara.
U Salonu 120 predmeta
Muzej grada Beograda čuva istoriju ovih prostora dugu 8.000 godina. Obeležavanje 120 godina ustanove počinje 16. oktobra, kad će u Salonu Muzeja grada na Bulevaru kralja Aleksandra 30 biti izloženo 120 predmeta. Do velike izložbe glave cara Makrina svaki dan se održavaju programi i izložbe.
Uređenje Muzeja grada Beograda treba da počne do kraja godina i očekuje se da u narednim godinama u Resavskoj 40b bude izložena njegova stalna postavka.
Kurir.rs
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)