TO ŠTO POSLE POLA VEKA IZGLEDA UZNEMIRUJUĆE GOVORI DA JE REČ O REMEK-DELU! Nikola Popević o čuvenom filmu "ISTERIVAČ ĐAVOLA"

Sedmog avgusta ove godine preminuo je Vilijam Fridkin, režiser koji je za sobom ostavio slavne naslove poput "Francuske veze", "Nadnice za strah", "Gluvarenja" i film koji važi za jedan od najstrašnijih ikada - "Isterivač đavola".

Tadašnja žuta štampa dočepavala se ovog događaja kao i brojnih manje poznatih, što je u Americi ali i širom sveta dovelo do tzv. satanističke panike, koja je potrajala sve do 80-ih i proizvela niz skandala i afera. Ako ćemo realno, i kod nas su se posledice osećale sve do sredine 90-ih. "Isterivač đavola" je, iako opšteprihvaćen kao vrhunski film, često ostajao neshvaćen. Postoje ozbiljne analize dostupne i na internetu, čiji obim prevazilazi prostor predviđen za ovaj tekst.

Pisac Vilijam Piter Blati bio je iskreni vernik, katolik. Iako film jeste šokantan, sa sjajnom ulogom tada male Linde Bler, vrhunskom šminkom i upotrebom zvuka i slike, istinske poruke kriju se u problemima u porodici, okruženju i krizi vere. Kao i mnogi uspešni filmovi, i ovaj je imao nastavke, ali je indikativno da je najbolji treći deo u režiji samog Blatija, što mu je bila tek druga i ujedno poslednja režija tokom čitave karijere, a da su se na ovoj temi saplitala velika imena poput Džona Burmana, Renija Harlina i Pola Šredera. Harlin i Šreder su učestvovali u bizarnom dešavanju vrednom zasebnog teksta, kada je snimljen četvrti deo, pa bataljen i snimljen ponovo kao peti, pa su oba puštena u eksploataciju i oba grdno razočarala.

Pre pojave filma "Isterivač đavola: Vernik" pojavila se vest da je studio Univerzal dao čak 400 miliona dolara samo za otkup prava i odmah isplanirao da bude snimljena nova trilogija, po uzoru na komercijalno uspešne, ali kreativno katastrofalne "Noći veštica". Na osnovu svega iznesenog jasno je da nešto suštinski ne valja sa svim filmovima koji se bave isterivanjem đavola, a to je da je šokantnost prvog filma potpuno zasenila njegove prave vrednosti, kako filmske, tako i idejne, pa i filozofske.

Štaviše, tokom godina snimane su što se zarade tiče uspešne kopije koristeći iste šokove, ali s druge strane bivale ništa drugo do puka zabava. Sada smo došli u situaciju da Dejvid Gordon Grin, obožavalac horor žanra, a inače komičar, u novog "Isterivača đavola" unosi elemente njegovih bledih kopija. I ne samo što je pokazao suštinsko nerazumevanje zašto se jedina vrhunska dela u serijalu vrte oko imena vernika Vilijama Pitera Blatija, a ne površinskog užasa posednute devojčice, nego je još "Vernika" prilagodio modernoj publici.

Ovoga puta demon je u dve devojčice, jedna je bela, druga crna; u isterivanju đavola učestvuje nekoliko osoba različitih verskih shvatanja; a kao da nije dovoljno površno ponovno uvođenje likova iz prvog dela, sad postoji scena gde majka tvrdi da nije prisustvovala egzorcizmu "zbog patrijarhata", što je šamar sveštenicima od kojih je jedan izgubio život, a drugi je predao svoju dušu ne bi li spasao devojčicu. Grinov neuspeh je potpun - s površinske strane ne nudi ništa novo što drugi već nisu ponudili bolje i zabavnije, pa i ovogodišnja "Opatica iz pakla 2". Sa idejne strane, nipodaštavanje za sve koji su učestvovali u stvaranju pola veka starog remek-dela, kao i njegove analize.

(Kurir.rs / TV Ekran)