NE PRIHVATAM PODELE NA ŽENSKU I MUŠKU KNJIŽEVNOST! Vida Ognjenović za Kurir: I roman "Rat i mir" napisan je iz ugla NATAŠE ROSTOVE

Nova knjiga Vide Ognjenović "Poetesa" objavljena je u izdanju "Arhipelaga" u ediciji "Premijere" i predstavljena je publici na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Poznata književnica i rediteljka objavila je biografsku dramu o sudbini i poeziji Milice Stojadinović Srpkinje, pesnikinje iz doba romantizma, koja je najpre slavljena i hvaljena, nazivana Vrdničkom Vilom i velikom nadom domaće poezije, da bi na kraju, zaboravljena i odbačena, završila kao prosjakinja na ulicama Beograda. Za Kurir Vida govori o sudbini Sajma knjiga, ali i položaju umetnika u Srbiji.

Kakvi su vam utisci sa Sajma knjiga?

- Knjiga ne umire. Mogu vam reći da sam potpisala desetak primeraka svoje nove knjige. Ne pamtim ovoliko ljudi na jednom mestu. Ne verujem da bi ljudi koji ne čitaju dolazili na Sajam knjiga.

Imate novu knjigu "Poetesa", koja nije roman, već vaša drama?

- Drama "Poetesa" nije biografska priča o Milici Stojadinović Srpkinji. Ona je kod Srba slavljena, a nikad nije čitana. Završila je u istorijama književnosti, a ne u čitalačkim uspomenama. Knjiga govori o tome da nije moguće da živite od svoje poeziji. Ni danas pesnici ne mogu da žive od svog rada.

Kakav je položaj žene danas?

- Odličan. Ni danas žene i muškarci ne mogu živeti od književnosti. Ima tu nekih izuzetaka, a to su nobelovci. Šalim se kad kažem da je položaj žene danas odličan i da se mnogo ne razlikuje od pozicije muškarca. Ne prihvatam tu rodnu podelu. Čudim se ženama koje pristaju da se svrstaju u žensku književnost ili ženski pogled na književnost. Zašto je "Rat i mir" više muška književnost, nego ženska? Imate tu toliko ženskih likova, a i napisan je iz ugla Nataše Rostove, a ne Pjera Bezuhova.

Čuli smo na Sajmu i vesti da će ova manifestacija promeniti adresu, ali to se neće desiti?

- Protivnik sam menjanja adrese Sajma knjiga. Nadam se da će građani pozvati na odgovornost te vandale koji se hvale svojim rušilačkim instinktima. Nadam se da će uskoro sići s tih položaja gde odlučuju šta će rušiti i graditi. Oni misle da grade bolju zaostavštinu za budućnost, a ja im kažem da se smire.

"Poetesa" je zaživela kao predstava u produkciji Novog tvrđava teatra i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Da li pripremate nešto novo?

- Pišem komad o kanoniku katedrale u Budvi. On se zove Antun Kojović i glavna je ličnost moje nove drame. Antun je užareni zagovornik Francuske revolucije i obožavalac Napoleona, koga su njegovi savremenici optuživali za izdaju svog kraja i sunarodnika. Oni nisu shvatali da on slavi prestanak feudalnog društva, koje je bilo nehumano i samo sebi je prerezalo grkljan.

Gde će biti premijera?

- Radim predstavu za Budva grad teatar i Gradsko pozorište u Podgorici. Premijera će biti oko 15. marta u Podgorici, a na leto će se igrati u Budvi.

U Novom Sadu iz vaše škole su izašli mnogi danas veliki glumci poput Nade Šargin ili Ivana Bosiljčića. Uspeh su napravili tek kad su se preselili u Beograd.

- Svaki umetnik želi što više publike. Beograd daje veće mogućnosti. Međutim, glumac je glumac i u maloj sredini. On može za tri čoveka da glumi odlično kao i za 3.000 ljudi. Mislim da je za glumca najvažnije da igra i da ne sedi i čeka pravu priliku. Sedenje ga poriče, ne samo u njegovim očima već i u očima publike.

Šuška se da će naredne godine zemlja počasni gost Sajma knjiga biti Mađarska, a vi odlično govorite mađarski. Kako vam se dopada njihova književnost?

- Snalazim se u komunikaciji. Ne bih mogla da održim predavanje na tom jeziku, ali ga razumem. Mađarski jezik govori 300.000 ljudi u Vojvodini, a imamo njihova pozorišta u Subotici, Novom Sadu i Senti. Mađarska književnost je prevedena na srpski jezik. Prevodili su je naši ljudi koji od 17. veka žive u Mađarskoj ili Vojvođani i koji ga govore od detinjstva. Radujem se dolasku njihovih pisaca. Kod nas je mnogo čitan Đerđ Konrad i Peter Esterhazi. Mi dobro znamo tu književnost i to s razlogom.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: