"NIKO NE ZNA ŠTA MI JE IME, A ŠTA PREZIME" Glumca Roka Radišu znamo iz serije ZAKOPANE TAJNE, a ovo je njegova životna priča

Glumca Roka Radišu televizijska publika je upoznala u seriji "Zakopane tajne", koja se emituje na televiziji Pink. Na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji nagrađen je kao autor filma "Momak i devojke", u kome mu je partnerka Tamara Aleksić. Beograđani su protekle nedelje mogli da ga vide u predstavi "Stranci u noći", koja se igra već tri godine u Banjaluci.

Da li ste iznenađeni ovacijama?

- Nisam, jer duboko verujem u kvalitet naše predstave. Igramo je godinama i svuda ljudi slično reaguju. Priča je moderna, ali je uvek lepo kad dobijete ovakav aplauz.

Glumom ste počeli da se bavite u Novom Sadu, ali živite i radite u Banjaluci. Kako je došlo do te odluke?

- Koreni moje porodice su iz srednje Bosne. Rat devedesetih nas je doveo u Temerin, gde sam odrastao. Mislio sam da se nikad neću baviti glumom. Pet ili šest puta nisam prošao prijemni. Išao sam kod familije u Banjaluku i prijatelj me je zamolio da predam njegove papire, a onda sam pomislio: "Što bi ti bio pametniji od mene, predaću i ja svoje". Ostalo je istorija.

Niste se vratili za Srbiju?

- Nije ovde bilo posla, a imao sam sreće da se tamo otvorilo radno mesto i već 10 godina sam član nacionalnog teatra u Banjaluci.

Ovde snimate "Zakopane tajne". Kako uspevate da bude na dve adrese?

- Nije lako. Živim na točkovima. Kažem da vozač Rok Radiša pomaže glumcu Roku Radiši. Dešavalo se da odigram predstavu u Banjaluci, sednem u automobil i budem već ujutru na setu u Šimanovcima. Bilo je slučajeva da pravo sa snimanja igram predstavu. Kad budem osećao da više ne mogu, tražiću drugo rešenje.

Ne patite za Novim Sadom i Beogradom?

- Lepo mi je u Narodnom pozorištu. Naš ansambl je divan i kvalitetan. Za sebe mislim da sam još mlad glumac i mogu mnogo od njih da naučim. Moja porodica u Banjaluci najviše trpi zbog mog posla.

Imate neobično ime. Je li umetničko?

- Ne, dobio sam ime Rok, jer sam se rodio u Ljubljani. Roditelji su tamo tada živeli i imali svoju firmu. U Sloveniji je to uobičajeno ime i s ponosom ga nosim. Ljudi često mešaju moje ime i prezime. Nisu sigurni šta je ime, a šta prezime. Ne mogu da kažem da mi to nije pomoglo u karijeri.

A prezime je?

- Nekada smo bili Radišići, ali germanizacijom i aneksijom Bosne su isekli to -ić i postali smo Radiša.

Kakvi su vam planovi?

- Da se snimi film po još jednom mom scenariju.

Da li vas je iznenadila nagrada za ostvarenje "Momak i devojke"?

- Znao sam da sam napisao lepu priču, ali šok mi je bio što je neko odlučio da snimi film po njoj. Drugi šok je bio kad nam je publika u Banji dala nagradu, a treći u Nišu kad je dve trećine ljudi ustalo da aplaudira. Tu sam shvatio šta sam napravio. Jedva čekam da narod vidi taj moj film u bioskopima.

Kurir.rs/ TV Ekran Ljubomir Radanov