"OSTALA SAM U SALI KAD JE PROJEKCIJA KRENULA, A PUBLIKA POČELA BURNO DA REAGUJE" Anica Dobra se zbog OVOGA vratila u prošlost

Glumica Anica Dobra odavno je svoju karijeru ovenčala ulogama koje su je učinile jednom od omiljenih dramskih umetnica kod publike. Tokom poslednjih nekoliko godina ređale su se role u "Korenima", "Ubicama mog oca", "Crno-bijelom svijetu", "Slučaju porodice Bošković"... sve do "Dece zla" koja je premijeru imala nedavno na platformi HBO.

Iako joj novi glumački zadaci donose nove izazove, ima starijih uloga koje se i te kako pamte i na koje i gledaoci rado vole da se vrate. Jedna od takvih je i u kultnom filmu Gorana Markovića "Tito i ja" koji je premijeru imao još 1992. godine.Reč je o jednom od naših najrepriziranijih filmova.

- Nikad s namerom ne gledam filmove u kojima sam glumila nekada davno, uvek me pre zanima koji su to novi filmovi, nove knjige, nove predstave. Film "Tito i ja" odgledala sam nedavno na festivalu u Češkoj, gde je srpski film bio u fokusu, a ja bila gost. Skoro slučajno sam ostala u sali kad je projekcija krenula i onda je publika počela burno da reaguje, usledile su salve smeha, čak je bilo i aplauza na otvorenoj sceni. To je bio pravi pozorišni, manje filmski doživljaj jednog ostvarenja, snimljenog pre tri decenije, a toliko svežeg i aktuelnog i danas. Prosto me je oduševila takva reakcija češke publike, a potom sam se na konferenciji za štampu odjednom osetila kao da sam upravo imala premijeru. Neverovatan doživljaj - opisala je Anica u razgovoru ta TV Ekran i osvrnula se na to da li joj, dok glumi, više prija epoha ili savremeni život.

- Raznovrsnost u žanrovima je važna za glumca jer omogućuje tranasformaciju i raspon. To je način da se istražuje, da se dosežu i prelazite sopstvene granice, da se usavršava i da se razvija, ne stagnirajuci u svom poslu. Dakle nije "ili- ili" kada pričamo o epohi i savremenoj drami, nego "i - i". Prija mi da radim.

Neke glumice su rekle da im je karijera na neki način počela onda kada je stigla prva rola majke. Anica je na to kazala:

- A šta bismo onda sa Šekspirovom Julijom, na primer? Da li to znači da se ne može odigrati Ofelija, Dezdemona, Irina, Maša iz Čehova, Strindbergova Gospođica Julija, Anđelija... Sigurno je da glumac u svojoj zrelosti ima drugačije polje dejstvovanja. Interesantno je to što čovek može da stekne zrelost kao privatna osoba, a da ne stekne glumačku, kao što može da pokaže začuđujuću glumačku zrelost u mladosti zahvaljujući talentu. Nekada te stvari idu zajedno, nekada odvojeno, nekad se ukrštaju, nekad se podupiru, ali svaka uloga i svako životno doba je prilika da se dosegne svoj glumački vrh - zaključila je glumica.

(Kurir.rs / TV Ekran)