TEŽAK ŽIVOT ŽARKA LAUŠEVIĆA: Zauvek ga je obeležila KOBNA NOĆ, posle TRAGEDIJE napustio zemlju, a zbog jedne stvari se vratio

Glumac Žarko Laušević preminuo je u 63. godini nakon kratke i teške bolesti, a osim impoznatne karijere, njegov život obeležila je velika tragedija.

Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u ostvarenju "Progon“. Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom“ (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: "Šmeker“ (1985), "Svečana obaveza“ (TV) (1986), "Dogodilo se na današnji dan“ (1987), "Oficir s ružom“ (1987), "Braća po materi“ (1988), "Boj na Kosovu“ (1989), "Original falsifikata“ (1991), "Bolje od bekstva“ (1993), "Kaži zašto me ostavi“ (1993), "Nož“ (1999).

Laušević je u to vreme poneo laskavu titulu najpopularnijeg glumca i svi su predviđali da će ostvariti neverovatnu karijeru, naročito nakon uloge Miloša Obilića u filmu "Boj na Kosovu".

Kobna noć

Obećavajuću karijeru talentovanog glumca 1993. godine na trenutak je zaustavio tragični događaj koji se odigrao u Crnoj Gori. Laušević i njegov brat Branimir napadnuti su od grupe huligana u blizini jednog podgoričkog lokala. Tom prilikom Žarko je iz svog pištolja u samoodbrani usmrtio napadače i teško ranio jednog mladića, koji je pokušao da se pridruži napadačima. Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu zatvora izdržavao je u Spužu i Požarevcu.

Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998.godine izrečena mu je kazna 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao 4-5 godina, pušten je na slobodu. U strahu od krvne osvete ubrzo nakon toga napustio je zemlju i otišao u SAD.

Šta se zapravo zbilo te večeri otkrio je u svojoj knjizi

Šta Žarko radi u Njujorku, čime se bavi, manje više, svi mediji su pisali o tome. Odgovore na sva pitanja, od kojih je najvažnije ono kako je on sam preživeo sve što mu se dogodilo, dao je u knjizi “Godina prođe dan nikad”, objavljenoj 2011. godine, u kojoj je, između ostalog, napisao:

- Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu - Kakva je ovo galama? Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je - Šta je bilo,momak? Kazao sam - Ništa, sve je u redu.

Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha - navodi se u knjizi.

On je u tom romanu opisao i detalje kobne noći.

- Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam bez razmišljanja - piše u knjizi "Godina prođe dan nikad".

Ovo je bio odgovor na optužnicu kada je u jesen 1993.godine, u Višem sudu u Podgorici, počelo suđenje tada najvećem glumcu Jugoslovenskog dramskog pozorišta Žarku Lauševiću i njegovom bratu Branimiru. Za njega je ovaj događaj postao najteža životna uloga, koja ga prati celog života.

Ogromno interesovanje je pratilo izdavanje ove knjige i njegove ispovesti, koja je ubrzo zatim postala bestseler. Te 2011. godine tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić pomilovao je glumca, nakon čega je bio slobodan građanin.

Odlazak u Ameriku

U strahu od krvne osvete Laušević je pobegao u Ameriku. Život glumca Žarka Lauševića u Americi nije bio nimalo bajan. Bio je bez dokumenata i na poternici Interpola, pa je mogao da radi samo poslove za koje mu nije potrebno znanje jezika i papiri. Izbor nije bio veliki, a ni plata.

- Ne znam.. . Kad prođe neko vreme izgleda lakše ili objektivnije sagledaš stvari. U trenutku dešavanja nisi svestan koliko je težak taj džak koji nosiš, tek kasnije ti neki sedmi pršljan javi - odgovorio je Laušević na pitanje koliko je bio težak njegov život u Americi.

Pre nego je uhapšen zbog nelegalnog boravka u Americi, glumac se bavio raznim poslovima.

- Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gde ti ne treba ni znanje jezika ni papiri... U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica - rekao je Laušević u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

Povratak u Srbiju

Laušević je nastavio da se bavi pisanjem nakon što je izdao prvi roman, pa je "Drugu knjigu" objavio 2013, a već sledeće godine se vratio Žarka u Srbiju i Crnu Goru.

Glumac je po dolasku u Beograd rekao da je glavni razlog njegovg povratka udaja njegove ćerke Asje u Crnoj Gori. Nakon povratka iz Amerike odigrao je nekoliko uloga, kojima je potvrdio svoj talenat. Veliki povratak na glumaču scenu napravio je ulogom u filmu "Smrdljiva bajka". Danas ga gledamo u seriji "Kalkanski krugovi", u kojoj je još jednom dokazao svoj talenat.

Dve velike ljubavi

Dve velike ljubavi su obeležile njegov život, brak sa prvom suprugom Majom, sa kojom ima ćerku Asju i sina Dušana, i brak sa sadašnjom suprugom Anitom, sa kojom je dobio ćerku Janu.

Drugu suprugu upoznao je na snimanju filma “Boj na Kosovu”. Zaljubio se u nju, ali je odlučio da ipak sačuva brak sa tadašnjom suprugom Majom. Anita se zatim udala, rodila devojčicu, ali su se njen i Žarkov život ponovo ukrstili i povezali, nakon čega su uplovili u vezu i venčali se.

(Kurir.rs)

Bonus video: