"SAVEST GA JE PROGONILA" Oglasio se advokat Žarka Lauševića: "Nastradali mladići pratili su ga do zadnjeg dana"

Jedan od najvećih glumaca jugodlovenske kinematografije, Žarko Laušević, preminuo je u 63. godini posle teške bolesti, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u svetu glume.

- Poslednji put čuo sam se sa Žarkom Lauševićem pre petnaestak dana. Bilo mu je veoma važno da bude siguran da je rešio imovinske i porodične stvari. Borio se, iščekivao, verovao da će sve biti dobro, ali je hteo da sve što pre pravno sredi. U maju sam poslednji put bio kod njega. Hteo je da reguliše porodičnu imovinu u selu Tepca ispod Durmitora. Žarko je tvrdio da je vojvoda Živojin Mišić, koga je glumio, iz sela u kom je kuća i veliko imanje Lauševića. Nisam mu verovao, sve dok mi nije poslao odlomak iz Mišićeve autobiografije u kojoj piše da je iz sela Tepca. Uspeli smo da uknjižimo tu imovinu na njegovo ime. Učinio je to zbog svoje porodice. Mnogo je voleo svoju sestru, suprugu, decu. Neke stvari jeste predodredio pre smrti - rekao je Vladan Bojić, dugogodišnji prijatelj i advokat glumca Žarka Lauševića, pa nastavio:

- Njegov put bio je zasut hrpom trnja po kome je junački hodao, liticama uz koje se peo, uz bleske njegove slave. Žarko je bio čovek dara. Nije on bio samo vrstan glumac, već i izvanredan slikar, šahista, imitator. Dobar čovek. Pun savesti. Čovek koga je savest vodila i pratila oko najsitnijeg detalja koji bi drugi ljudi smatrali nevažnim. Njemu je to mnogo značilo.

Bojić je 2007. godine preuzeo Lauševićev slučaj dvostrukog ubistva, sve do pomilovanja. Kasnije je posećivao Žarka u Njujorku.

- Naše prijateljstvo se nastavilo. Viđali smo se svaki put kad je dolazio kod sestre u Crnu Goru. Nije voleo Podgoricu. Ne samo zbog slučaja koji se desio 31. jula 1993. Nije je voleo još od gimnazijskih dana.

Preinačenje presude Laševiću je, po Bojićevom mišljenju, urađeno inatno i zlonamerno.

- Prema Žarku je napravljena velika pravna agonija. Prvostepena presuda koja je bila izrečena dva puta, trebalo je da ostane. To što je preinačena na 13 godina pod istom pravnom klasifikacijom, to je nezabeleženo u pravu i odudara od svake ljudske prakse. Sve je to Žarko platio zdravljem.

Bojić kaže da Laušević sebi nikada nije mogao da oprosti dvostruko ubistvo:

- Svako ko drugačije kaže, ne govori istinu. Njega je savest progonila. Njemu je svaki 31. juli bio poseban dan. Dan njegove najveće patnje. Igrom slučaja bio sam kod njega u Njujorku 2013. godine u to vreme. On je bio sasvim drugi čovek tog dana. On je strepeo čekajući taj dan svake godine.

Bojić podseća da je Laušević kobnog 31. jula imao 33 godine.

- Ljudi govore da je bio na vrhuncu slave, a zaboravljaju da je bio mlad. Desilo se to što se desilo. Posle prekida predstave "Sveti Sava" počeo je da nosi prokleti pištolj. Ljudi koji su upućeni u predmet znaju da ga je potegao u nužnoj odbrani. Sve što se kasnije dešavalo je bila neka osveta Žarku, ali ne znam koga. Vlast Crne Gore je tada bila u katastrofalnom stanju. Kružio je akt predsednika Vrhovnog suda Ratka Vukotića, koji je zabranio da idu spisi predmeta za Beograd. Taj spis postoji i nije tajna. Jednostavno su osujetili da se potvrdi presuda na četiri godine, koja je dva puta izrečena.

Bojić ističe da je Lauševićevo pomilovanje bilo pravičan čin:

- To mogu reći pred celim svetom. Da ima tri sveta, isto bih rekao. Kada je izašao iz zatvora, zbog krvne osvete morao je da skloni svoju decu, a onda je on otišao sa njima u Ameriku. Tamo se suočio sa drugim mukama. Radio je kao fizički radnik, moler. Bio je savestan čovek koji je sa svojom mukom živeo. Drhtao je nad onim šta će izgovoriti, čuti, videti... Nesreća i ti mladići koji su tragično nastradali pratili su ga do zadnjeg dana. Bio je neverovatno iskren čovek. Od njega sam naučio igru istine - izjavio je Lauševićev advokat za "Novosti".

Podsetimo, ispraćaj i kremacija glumca Žarka Lauševića biće obavljeni u ponedeljak, 20. novembra na Novom groblju u Beogradu sa početkom u 14 časova.

(Kurir.rs/ Novosti)

Bonus video: