"OTAC EMIRA KUSTURICE NIJE BIO NOVINAR, RADIO JE ZA UDBU I KOS" Sidran izneo šokantne tvrdnje a ovo je bio njihov poslednji susret

Scenarista i pisac Abdulah Sidran godinama je uspešno sarađivao sa Emirom Kusturicom. Međutim, tačku na njihov zajednički rad, koji su obeležili filmovi "Sjećaš li se Doli Bel" i "Otac na službenom putu" prekinuo je rat, ali i različiti pogledi na umetnost. Književnik je u novoj knjizi Ruždije Adžovića izneo šokantne tvrdnje da je Kusturičin otac radio za tajne službe.

On ima samo lepe reči za oca svog prijatelja.

- Murat Kusturica je bio sarajevska dobra raja. S njim sam ja pio barem desetinu puta. Voleo je dobro da popije, i umeo je da popije, bio je akšamlija (lola, bećar i voli da se provodi,op. aut.), imao je dobro društvo. Režiser Hajrudin Šiba Krvavac bio mu je jedan od najboljih prijatelja. Možda je i to bila putanja kojom je Emir ulazio u svet filma ako mu je uz oca Murata bio legendarni Šiba - ispričao je čuveni pisac o u knjizi "Sidran - živjeti, svjedočiti epohu", koju je izdala sarajevska izdavačka kuća "Konektum".

U zanimljivom štivu Sidran otkriva kako je autor čuvenih filmova "Valter brani Sarajevo" i "Most" pomogao mladom Kusturici na početku karijere.

- Emir je napisao neki scenario za kratki film, vrlo zanimljivo i govori lepo o tom talentu. On je ko balavac napisao neki scenario u kome je sarajevski tramvaj pravo neki krug i onda je ulazio u neki prostor koji ne postoji.

A Šiba je to čitao, pa mu je rekao:

"Kako će tu ovaj tramvaj ući kad toga nema?"

A Emir, ko balavac, kaže:

"Napraviću."

Tad je Šiba ustao i rekao Muratu:

"Ovaj će ti sin biti pravi režiser, jer na taj način rezonovati, to je nešto predivno."

Na kraju je pojasnio i kakve to poslove je radio Murat Kusturica.

- Emirov otac je, dakle, radio poverljive državne poslove i, u tom smislu, Sarajevo ga zna kao takvoga. To ne mora biti javna stvar, ali mnogo pomaže svima koji hoće odgovor na pitanje zašto je Emir tako i tako postupio, zašto nije ostao sa svojim narodom, sa svojim prijateljima u Sarajevu. Murat nije mogao postupati drukčije nego što mora postupati jedan službenik saveznih državnih organa. Ja stvarno ne znam, bilo bi bezobrazno da kažem koja je to bila služba, da li vojna, da li civilna, ova, ona, ali je sigurno bilo da je on bio čovek državne policije koji je figuriro na mestima, recimo, pomoćnik sekretara za informisanje. To je bio godinama na ovim ili onim nivoima: skupština, veće, sekretarijat za informisanje. Iz te leksike se može izvući ovo da je bio novinar. Ali ne, on je mogao kontaktirati sa novinarima, zvati ih na sednice i tako dalje, a novinar nije bio, to je jedna mistifikacija, korisna ako se ne želi kazati istina - tvdi Sidran.

Od 2010. godine se više nismo čuli

Sidran je opisao njihov poslednji razgovor:

- I pamtim da je naš poslednji razgovor bio 2010. godine, kada je on zaboravio da pravi Andrićgrad, tada se zvao Kamengrad. Tu nije bilo moguće nijedne replike napraviti a da se ne posvađamo. Kazao sam mu: "Pa znaš da je tri i po hiljade Višegrađana pobijeno, znaš li da su tu pod nogama? Znaš za kuću u pionirskoj, znaš li za spaljivanje, znaš li za Vilinu vlas...? Možeš li napraviti neki spomenik?"

Kaže: "Ako neko bude zahtevao, ja mu neću braniti. Ja mogu staviti spomenik kakav god hoćeš, ali da na njemu piše: Svim žrtvama, iz svih vremena proteklih na ovom prostoru." Pa nije to to. I tu je bilo nešto s moje strane što on nije mogao svariti. Tad smo se, pravo rečeno, popičkarali, nije imalo više svojstva normalnog razgovora. I nikad se više nismo čuli, nikad

Bez komentara

Kusturica se do zaključenja broja nije javljao na naše pozive kako bismo čuli i njegovu stranu ove priče.

Kurir.rs