U svetu reči, gde se knjige stapaju sa filmovima, a priče prepliću u neobičnom plesu između stvarnosti i mašte, Jelena Ljumović Aleksić ističe se kao spisateljica i prevodilac kroz čije ruke su prešle preko stotina knjiga, pedesetak filmova i nekoliko TV serija. Njen dosadašnji opus uključuje čak i "Priručnik iz gramatike i pravopisa srpskog jezika". Međutim, najnoviji dragulj u nizu njenih dostignuća je roman "Oluja", čije je stranice nedavno otvorila na Sajmu knjiga u Beogradu, gde je premijerno predstavljen.

U razgovoru za Kurir, Jelena otkriva da je njen prvi roman nastao spontano, izazivajući je da se, nakon mnogobrojnih prevedenih dela, okuša kao autor.

Kako ste došli na ideju za pisanje romana "Oluja", i šta vas je inspirisalo da istražujete temu o mladiću koji postaje prognanik zbog zločinačke Kamore?

„Oluja“ je nastala sasvim spontano. Posle mnogobrojnih prevedenih knjiga, želela sam da se okušam i kao autor, da vidim kako će se radnja zapetljati i raspetljati u mojoj režiji. Bilo je izazovno udahnuti život likovima i poigrati se njihovim sudbinama. Priča je tekla iznenađujuće lako i prilično brzo, imala sam osećaj da likovi nekako sami nalaze svoj put kroz naraciju. Zašto Kamora? Verujem da je priči dala težinu i dramatičnost.

U romanu se pominju i teški trenuci i iskušenja. Kako ste želeli da prikažete istrajnost likova, posebno Marija, da sačuva čestitost u situacijama velikih izazova?

Život je pun nepredvidivih okolnosti, slučajnosti, neslućenih događaja. Iako životne okolnosti ponekad mogu da deluju loše i beznadežno, želela sam da naglasim da nepredvidivost ne treba nužno da izaziva strah, već da se upravo u njoj skriva čar života, da u svojoj neizvesnosti nepredvidivost može da iznedri i brojne pozitivne ishode. Mario je to naučio iz svog iskustva.

Da li ste prilikom pisanja romana imali određene uzore ili inspiraciju iz stvarnog života koji su oblikovali likove ili radnju romana?

Nisam. Likovi i radnja su zaista plod moje mašte kojoj sam pustila na volju. Likovi su se postepeno menjali i sazrevali pod uticajem okolnosti u kojima su se zadesili. A radnja je tekla vijugavo, samostalno se razvijala, spontano tekući do svog vrhunca.

Kakve poruke ili emocije biste voleli da čitaoci izvuku iz vašeg romana "Oluja"?

Glavna poruka bi bila da nada uvek postoji, da se posle mraka sunce neupitno pojavljuje i da su, pomalo zaboravljeni, čast i karakter izuzetno važni jer su preduslov za dostojanstvo i samopoštovanje.

Oluje stvara perom

Jelena Ljumović Aleksić je, izgleda, tek zagazila u svet svojih autorskih priča, ostavljajući nas da iščekujemo nove književne oluje koje će stvarati svojom perom.

Planirate li nastavak pisanja sličnih priča u budućnosti?

Svakako, dopalo mi se i, moram da priznam, izuzetno lako mi ide. Naravno, ostavila sam prostora za nastavak i priču o sudbinama likova koji svoje životne puteve prepliću sa stazama glavnih junaka.