"TO ZNANJE MI JE POMOĆ PRIJATELJA NA SVAKOJ ULOZI" Retko ko zna šta je Branka Pujić studirala pre glume, što danas veoma koristi

Otkako je još 1988. godine odigrala prvu ulogu pred kamerom u seriji "Dečji bič", glumica Branka Pujić nizala je role koje su je učinile jednom od omiljenih kod publike. I svaka joj je donela novi izazov, pre svega iz pozicije zanimanja tih žena koje je oživela za potrebe serija i filmova. Tako ju je, recimo, uloga u "Urgentnom centru" povezala sa psihologijom koju ste studirali pre glume.

- Uloga Olge Kos sa dijagnozom bipolarnog poremećaja bila mi je jedan od većih izazova i sigurno da mi je i znanje sa psihologije pomoglo u kreiranju lika, ali sam konsultovala i nekoliko stručnjaka iz te oblasti. Psihologija je i moja velika ljubav i mala pomoć prijatelja na svakoj ulozi - istakla je glumica u razgovoru za TV Ekran.

S druge strane, "Švindleri" su joj doneli novu paralelu sa privatnim životom jer je igrala sa suprugom Draganom i ćerkom Anđelom.

- Bila je to i privilegija da radim sa svojom porodicom i izazov da se zajedno poigramo sa nekim drugačijim porodičnim odnosima, a da ipak ljubav bude konstanta i u pravoj i u imaginarnoj porodici. Gleda me Dragan, a ja vidim Sofronija, gleda me Anđela, a ja vidim Sofiju, gledaju njih dvoje Branku, a vide Soku. Mnogo uvrnuto i dražesno. Igramo se a radimo. I zajedno smo. Divota!

Zanimljivo je i to da je Brankin otac Lazara imao uticaja na nju da krenete ovim putem.

- Moj tata, Lazar Pujić, to je moj heroj i uzor. Sve moje uloge su bile prvenstveno namenjene njemu i uvek će biti. Zavolela sam glumu slušajući njegove uzbudljive priče o ulogama i predstavama koje je igrao kao glumac amater. Pričao nam je anegdote iz pozorišnog života, kako je radio sa Matom Miloševićem, Cicom Perovićem, kako se Aca Popović popeo na scenu posle premijere svog komada da bi mu čestito na izvrsno odigranoj ulozi.

On je glumu ostavio zbog ljubavi prema glumičinoj majci, a i njoj je život uredio da je gluma spoji sa suprugom Draganom.

- Pričao nam je tata i kako se zaljubio u našu mamu, Nadeždu, i kako je odlučio da ostavi momački život i glumu i da napravi porodicu. Hvala mu na tom izboru, vredelo je. I on je to znao, uživao je u svojoj porodici, bio je srećan čovek i doživeo da uživa u ulogama svoje ćerke i zeta Dragana, u ulogama svojih unuka Igora i Petra i unuke Anđele. Velika je to blagodet bila za njega, bio je ponosan i na nas i na celu svoju porodicu. Išli smo porodično u pozorište. Tata je bio zadužen za glumu, a mama za balet. Mama Nadežda je moja heroina. Sve što sam postigla bilo je zahvaljujući njima, ja sam samo bila vredna - zaključila je Branka.

Bonus video: