VLADIMIR ĐURIĆ O DVE NOVE KNJIGE: Brega, Čola i Arsen Dedić su danas ikone ne samo srpske nego i evropske kulture

Dramaturg, muzičar i bivši novinar Vladimir Đurić Đura nedavno je objavio dve nove knjige "Rečnik pop ikona" i "Rečnik junaka pop kulture", koje je objavio "Službeni glasnik" u okviru "Zlatne edicije".

Kako su nastale ove zanimljive knjige?

- Slične teme obrađivao sam u svojoj kolumni. Izlazila je godinama u jednim dnevnim novinama i nakupilo se materijala. Oduvek sam želeo da sistematizujem popularnu kulturu s kraja 20. i početka 21. veka, jer je ono na čemu smo odrasli i odakle smo učili. Iznedrila je veliki broj neverovatnih umetnika. U knjizi "Rečnik pop ikona" našli su se zaista značajni i uticajni ljudi, koji su, po mom mišljenju, oblikovali 20. vek. Najviše ih je sa anglosaksonskog govornog područja, ali takođe ima puno umetnika iz Južne Amerike, ali i Japana. To su neke male biografije i pokazatelj na šta su uticali i ko su njihovi sledbenici.

Ko je sa Balkana pisao pop istoriju?

- Izdvojio sam i nekoliko naših. Tu su Arsen Dedić, Zdravko Čolić i Goran Bregović, koji su pop ikone evropskog i srpskog nivoa. Mislim da oni pripadaju tom korpusu.

Koje ikone su obeležile vaše odrastanje?

- Tu ima puno junaka koji su kultni. Među pop ikonama ima kultnih ličnosti, kao što je Vilijam Barouz, pisac koji je uticao na hipi i postmodernu generaciju. Tu je Alehandro Hodorovski, koji je uticao na gomilu strip crtača, na postmoderne književnike i teatar. To su čak i dizajneri i kreatori koji su kreirali različite odevne predmete.

Pominje se i glavna protagonistkinja serije "Seks i grad" Keri Bredšo...

- Ona je junak. Svi junaci televizije, serije ili iz filmova, pa čak i stripova su interesantna imena. To je riznica svega i mislim da će dati dobar uvid u to koliko je srpski svet uronjen u uticaje koje je donela američka pop kultura, ali i japanska i ruska. Sve je to dopiralo do nas poslednjih pedesetak godina.

Šta je s Balkanom?

- O junacima pop kulture sa ovog prostora nisam pisao. To će biti posebna knjiga u formi rečnika balkanske pop kulture. Puna je mitova koji su zanimljivi za obradu, počevši od Baš-Čelika pa do vampira ili Frankenštajna, koji su srpski mit. Ima svačega i to zaslužuje jednu ozbiljnu studiju.

Ima li mesta za vaš čuveni stih "Dejo, majstore, pa ti si bog"?

- Pa Dejan Savićević bi mogao da bude jedan od kultnih junaka, ipak je opevan u pesmi. Okej je to staviti. Trebaju nam junaci sa ovog prostora. Nalazimo se između dva sveta i uzeli smo najbolje sa istoka i zapada.

Nije prvi put da se bavite ovom formom pisanja.

- Objavio sam "Vodič kroz novi talas", "Bizarnu geografiju", "Nikolu Teslu, Treći rajh i vanzemaljce", te tri knjižice su gotovo rasprodate. Verujem da će i ove jako dobro ići jer je tema popularna.

Šta je s muzikom i vašom grupom Đura i Mornari?

- Skoro sam izdao "Anđeoske pesme", koje promovišem, ali ideja je da ih promovišem narednih 20 godina. Nameravam da svake godine uradim po jedan spot (smeh).

Najavili ste da će se ponovo okupiti bend Heroji. Šta je s tom pričom?

- Počeli smo da sviramo ponovo. Okupili smo novu postavu, tu su sad Miša Savić, Rade Bulatović, Milutin Petrović, tu su i dva člana koja su bila u bendu Đura i mornari - Mladen Arsenijević i Rale. Cilj nam je da se uradi nekoliko novih pesama i da se s njima obnovi medijska priča o Herojima, a da se iduće godine pojavimo na festivalima i odsviramo i naše stare hitove.

Kurir.rs