ZAŠTO JE ŠABAN BAJRAMOVIĆ ZAVRŠIO NA GOLOM OTOKU I KO JE CUNETU ZABRANIO DA PEVA PRED TITOM: Otkrivene sve kafanske istine

Novinar Aleksandar Saša Gajović nedavno je za "Jugoton" objavio svoju novu knjigu "Nazdravimo prijatelji(ma)", u kojoj je sakupio životne priče legendarnih pevača kafanske boemije Tome Zdravkovića, Šabana Bajramovića, Predraga Živkovića Tozovca, Silvane Armenulić, Lepe Lukić, Zvonka Bogdana, Bore Spužića Kvake, Usnije Redžepove i Šabana Šaulića.

- Nema tu lakiranja ni ulepšavanja naše svakodnevice, već je tu samo gola istina, koja ume da boli ili razvedri i najvećeg namćora - navodi autor.

Promocija će biti održana u utorak u Beogradu u 13 časova u radnji "Jugotona" u Nušićevoj ulici, a baš tog dana autor će proslaviti i rođendan. U knjizi ćemo otkriti da je upravo kafana obeležila katkad srećne, katkad tragične sudbine svojih istaknutih posetilaca, tako da ćemo, upoznajući se sa specifičnim ambijentom te institucije, saznati i nešto novo o osam legendi narodne muzike iako smo mislili da se o njima već sve zna.

- Kako je jedan naizgled nevažan i slučajan susret Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića zauvek obeležio njihove živote? Kako je Šaban Bajramović završio na Golom otoku? Zašto je šef Titovog obezbeđenja zabranio Cunetu da nastupi pred predsednikom? Kako je Tozovcu pesma "Jeremija" donela veliko poštovanje - ali i velike nevolje? Kojim je umetničkim pozivom Zvonko Bogdan želeo da se bavi pre nego što je zagazio u pevačke vode? Iz kojih je nauka Bora Spužić Kvaka baš u kafani stekao diplome? Zašto Lepa Lukić tvrdi da sreća prati hrabre? - navodi izdavač.

Recenziju za knjigu koju prati i CD izdanje napisao je Vanja Bulić.

- Kafane su bile njihove kancelarije, domovi i stajališta. Siguran sam da će jednog dana neki istraživač događanja u drugoj polovini prošlog veka zaviriti u ovu knjigu i biti zahvalan što je u njoj zabeležen jedan paralelni život što pulsira u društvu koje je srušilo građanski moral, a pritom nije ponudilo valjanu zamenu. U takvom okruženju izrastali su omiljeni heroji sa svetačkim oreolom satkanim od kafanskog dima, praćeni rojem vinskih mušica, zamenama za telohranitelje, zaštitnim znakom novih zvezda estrade - navodi Bulić i nastavlja:

- Starijoj generaciji budućih čitalaca ove knjige Gajovićeve priče će predstavljati sentimentalno putovanje u ne tako davnu prošlost, a mlađi čitaoci će u njoj pronaći šifru za čitanje novog estradnog talasa, koji je potopio iskrene emocije. To je, u stvari, čuvanje naših uspomena na specifičan način. Knjiga je pisana bez lažnih pretenzija i u tome je svakako njena vrednost, jer gotovo dokumentaristički pristup pogađa u srž postavljenog cilja. Zato će junaci ove knjige još više biti voljeni, jer su predstavljeni kao ljudi od krvi i mesa, sa ličnim problemima, koje su umeli ili nisu umeli da reše. U svemu su bili obični osim u muzičkom stvaralaštvu, koje im je obezbedilo mesto među velikanima, a Aleksandar Gajović se potrudio da pokaže kakvu je ulogu odigrala kafana na njihovom veličanstvenom putu ka nezaboravu. Najzad, ovu knjigu doživljavam i kao opšte potrebno štivo svima nama kako se ne bi zaboravile vrednosti uz koje se kalila naša prava narodna muzika, što je svakako važno za deo naše kulturne baštine.

Kurir.rs

Bonus video: