TAJNE IZ BIFEA ATELJEA 212: Gaga i Prele su se potukli na snimanju "Monce", a zbog ove lepotice na kafani više nema PROZORA

Bifeom Ateljea 212 u istoriji dugoj više od pola veka prodefilovale su neke od najvećih legendi naše glumačke scene. U dve prostorije, ne veće od 20 kvadrata, nastale su mnoge anegdote, koje se i danas prepričavaju.

Bife je jedini preživeo i veliku rekonstrukciju 1988, a od sredine sedamdesetih godina prošlog veka do pre nekoliko godina vodio ga je Novica Nikić.

-Pozorište više ne voli glumce i ne prima ih u svoje redove. Nestao je duvanski dim i stigli su mobilni - pričao je svojevremeno za Kurir čiveni ugostitelj.

U kafanu su dolazili ne samo glumci već i pisci i umetnici.

- Borislav Pekić, Brana Crnčević, Mihiz, Zoran Radmilović, Bata Stojković i mnogi drugi. Nije vam bila potrebna legitimacija za ulazak, ali svako je znao svoje mesto. Provoda nije bilo bez Tozovca. Mnogo dobrih glumaca nije se zadržalo u Ateljeu 212 i bifeu, poput Lazara Ristovskog ili Nikole Koje - iskren je Nikić

Naš sagovornik od upravnika najviše je voleo bivšeg muža Svetlane Cece Bojković.

- Muci Draškić više vremena proveo je u bifeu nego svojoj kancelariji. I nakon odlaska u penziju i na fakultet dolazio je svakog dana u 10 sati i uveče u 19 sati. Uspeo je nekoliko puta da nađe glumce i da se ne otkaže predstava bez mobilnog. Igralo se „Čudo u Šarganu“. Mira Banjac je uvek dolazila ranije zbog kostima. Nije je bilo, a on je znao gde sedi. Zvao je pozorište u Novom Sadu, našao portira i poslao ga u kafanu da poruči Miri da u 20.15 počinje predstava. Uspela je da stigne za samo sat vremena, a samo bog zna kako se to dogodilo - pričao je Novica.

Novica ne želi da izdvaja svoje goste, ali je nekako najveći drugar bio s glumcem Petrom Kraljem.

- Naše druženje vrtelo se oko sporta. Obojica smo navijali za Zvezdu i voleli košarku. Odlazili smo na utakmice više od 10 godina. U Ateljeu, u sali, napravili smo košarkaški turnir, koji se igrao nedelju dana. Pera je uvek kasnio. Morali smo da počnemo basket bez njega. Prva runda izgubljena, a u drugoj oni vode sa 15 razlike. Ulazi Pera, dobijamo drugi i treći deo igre. Osvojili smo turnir, a često mi je govorio da sam zbog titule i ja prvak Ateljea - podsetio se Novica.

Priča o čuvenom bifeu Ateljea 212, kaže ugostitelj Novica Nikić, nije potpuna bez legendarnog Dragana Nikolića. Glumac je svaki slobodan trenutak koristio da svrati i popije kafu i viski. Početkom osamdesetih, tokom angažmana u pariskom pozorištu „Teatar de la Vil“, nije bilo dana da se ne javi svojim drugarima iz kafane.

- Muci Draškić je pozvao Nikolića da pređe u Atelje kad je dobio otkaz u „Buhi“. Dragan je mnogo voleo da sedi u bifeu. Otišao je u Francusku i od neke želje i tuge što ne dolazi u kafanu zvao je svakog dana sa govornice samo da čuje nekog od svojih drugara. Potrošio je mnogo novca na pozive. Vukla ga je nostalgija za Ateljeom. Kada nije došao ovde da popije piće, računao bi da tog dana nije živeo - priseća se Nikić.

.U bifeu su nastale mnoge predstave, kao i kultni film „Poslednji krug u Monci“, koji je proslavio Dragana Nikolića.

- Dušan Prelević Prele je imao neki scenario i onda su Dragan i on dolazili da rade na tekstu. Kada sam posle pogledao film, shvatih da su priče i neke scene pripremili u Ateljeu. Bilo je tu žestokih svađa, čak i s krvlju, da bi došli do nekog rešenja. Debelo su radili - kaže Novica.

Tuče uglavnom nije bilo, ali je Prele bio kolovođa.

- Bilo je više konstruktivnih tuča zbog neke predstave. Više od pola dobrih komada nastalo je u kafani, a iz razgovora se rodila „Noć tribada“.

I šank je bio na sceni

Od svih glumaca, jedino se Bata Stojković držao reda.

- Tražio je da pre predstave budu spremne kafa i voda, a posle jedna viljamovka. Ako on kaže da će izaći iz kafane u pola tri, tako i bude, dok sa Butkovićem nikad nisi mogao da napraviš dil. Uvek bi morao da popije još jednu. Morao sam da budem takmičar i psiholog. Ne daj bože da se započne polemika ko je bolji glumac - objašnjava Novica.

Od glumica, rad ugostitelja najviše je cenila Tanja Bošković.

- Ona me je zvala Noca, kao moja tetka. Osetio sam kao da mi je rod. Sećam se, bila je 1992. godina kad je obnovljen Atelje. Radili smo preko leta jer smo jedini imali klima-uređaje. Igrali smo „Kneginju iz Foli Beržera“ s orkestrom na sceni i više od 50 učesnika. Preko puta bifea bile su kuće i u jednom trenutku žena uzme crevo i počne da nas poliva da bi nas rasterala. Tanja se skinula i počela da igra. Posle toga, svi su zazidali prozore i nema ih više - završava Novica svoju ispovest u rubirci "Iza kulisa" u Kurir pre nekoliko godina.

Kurir.rs

Bonus video: