Poklon: Legat roditelja poznatog pisca Milorada Pavića u Adligatu!

Milorad Pavić (1929-2009), autor genijalnih književnih dela među kojima su naročiti biseri „Hazarski rečnik“ i „Predeo slikan čajem“, ponikao je iz ugledne porodice. Legat njegovih roditelja Zdenka i Vere Pavić, u kojem se nalazi 14 skulptura i reljefa, jedno ulje na platnu, osam portreta, 14 različitih skica i jedan linorez, poklonjeni su Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

Nameštaj

Poklonjen je i nameštaj za kojim je porodica Pavić provodila decenije - stilska trpezarija sa stolom, šest stolica, komoda za posuđe sa ogledalom i holandski luster. U Adligatu se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.

Legat je formirao njihov unuk Ivan Pavić, a pojedine predmete poklonili su i unuci Aleksandar i Nikola Mićić, uz organizaciju snaje, umetnice Olivere Gavrić Pavić. Za legat su poklonjene i knjige Milorada Pavića s posvetama roditeljima.

Vera Pavić (1908-2001) u devedesetoj godini objavila je knjigu sećanja „Uspomene“ o porodicama Pavić i Mihajlović u kojoj se iznosi niz detalja iz građanskog života Srba i Srbije, koji sežu više od dva veka unazad. Vera je inače bila gimnazijska profesorka filozofije i istorije, a predavala je i Danilu Bati Stojkoviću, o kojem je ostavila svedočanstvo da „nije bio dobar đak, ali smo mu gledali kroz prste, jer je bilo jasno da će biti glumac“.

Sokolsko društvo

Otac Zdenko bio na Olimpijadi

Kao srednjoškolac Zdenko Pavić je vodio lutkarsko pozorište: režiju, scenografiju i pripremu lutaka, o čemu je napisao tekst „Križevačka mala pozornica“. Tokom školovanja postao je član dečje grupe sokola. Dvadesetih godina postaje član Sokolskog društva Matica. Na Olimpijadu u Berlinu išao je u svojstvu organizatora sportskih ekipa Kraljevine Jugoslavije. Ostalo je zabeleženo da je jugoslovenska delegacija tad bila jedna od retkih koje nisu nacističkim pozdravom pozdravile Hitlera. Jedan je od prvih košarkaških sudija u zemlji i autor prve publikacije o košarci na srpskom jeziku, koja sad predstavlja pravu bibliofilsku retkost. Jedan primerak je poklonjen u legatu. Već od 1922. se bavio grafikom i grafičkim dizajnom, oblikujući naslovnu stranu časopisa Gong, dok se kasnije sve više bavi skulpturom.

Otac Zdenko bio je strog prema deci, ali i pun ljubavi. Naučio ih je da rade, a zna se da je Milorad Pavić imao gvozdenu disciplinu što se tiče pisanja, koja mu je i omogućila da iza sebe ostavi tako grandiozan opus. Sa suprugom Verom zbližio se na skijanju u Sloveniji, kada je Ministarstvo prosvete organizovalo tečaj skijanja koji je trajao mesec dana i na kom su predavali vrhunski stručnjaci za zimske sportove. Učili su se tehnika skijanja, figure, slalom, hodanje po snegu i skokovi. Svu kompletnu opremu obezbedilo je ministarstvo, a skije i gojzerice, koje su tad Pavići dobili, sad se nalaze u Adligatu da svedoče o jednom prohujalom vremenu i „skijaškoj“ ljubavi koja je potrajala duže od pola veka.

Umetnik

Njegov otac Zdenko Pavić bio je vajar, sportski radnik i profesor (1904-1985). Vajarstvo je učio kod Đorđa Jovanovića i na likovnom odseku Pedagoške akademije u Beogradu. Bavio se pedagoškim radom, vajanjem, slikanjem, grafikom, grafičkim dizajnom, aktivnostima u okviru Sokolskog društva Kraljevine Jugoslavije i okušao se u različitim umetničkim oblicima poput vođenja lutkarskog pozorišta i muzike (pevanje u horu Beogradski madrigalisti).

Viktor Lazić