GLEDALA SAM KAKO SE IGRAJU, A KRIŠOM PLAKALA: Prvenac Jasminke Petrović u knjižarama, koji je posvetila sinu i njegovom drugu

Izdavačka kuća "Kreativni centar" objavila je novo izdanje prve knjige Jasminke Petrović "Giga pravi more". Za ovog junaka zna široka čitalačka publika, ali su zapravo retki oni koji su zaista imali tu privilegiju da vide i pročitaju njen prvenac. Sve to i nije tako neobično ukoliko se ima u vidu činjenica da se izdanje u nevelikom tiražu pojavilo sada već davne 1996. godine.

- Povod za pisanje ove knjige bila je igra mog sina Igora s njegovim prijateljem Gigom. Kada bi se Igor vratio kući sa igranjca, ushićeno bi mi govorio: "Mama, Giga i ja smo napravili planinu!", "Giga i ja smo napravili more!" Sledeći put bi viknuo s vrata: "Danas smo napravili prašumu!" I jednog dana sam poželela da vidim to njihovo carstvo. Otišla sam na poljanče iza zgrade i imala šta da vidim - u travi su uspravno stajala tri drvca koja su se u jednoj tački oslanjala jedno na drugo. Dečaci su trčkarali oko ta tri drvca i uzbuđeno mi objašnjavali: "Ovde je plaža... Ovde je more... A sa ove strane je planina... Vidiš, na njoj je sneg... Sad dođi ovamo da ti pokažemo gde je prašuma..." Ja sam klimala glavom dok su mi se oči punile suzama. Imala sam osećaj da sam tog trenutka, na tom poljančetu, spoznala beskraj dečje mašte i nevinosti. Krišom sam brisala oči i razmišljala: "Zašto ova lepota i dobrota nestaju kada zakoračimo u svet odraslih? Zašto?" - objasnila je autorka.

Pažnju na sjajnu književnicu šira publika je obratila nakon uspeha filma "Leto kad sam naučila da letim", koji je ekranizacija njenog kultnog romana.

Ljuta, zbunjena i tužna

- Uzrok za pisanje knjige "Giga pravi more" bio je početak rata devedesetih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Vesti su bile sve strašnije i mučnije. Vozila sam se šesnaesticom ka Novom Beogradu preko Brankovog mosta i gledala u Kalemegdan. Osećanja su mi se preplitala - bila sam i uplašena i ljuta i tužna i zbunjena i posramljena i ponižena i bespomoćna... Pred očima su mi naizmenično iskakale brutalne ratne slike i slika ona tri drvca u travi. Odakle nama odraslima pravo da kvarimo dečju igru, pomislila sam. Zar su naše bedne ljudske slabosti važnije od svetlucave i raspevane dečje mašte? Mislim da sam knjigu "Giga pravi more" počela da pišem na poljančetu iza zgrade, a završila je u gradskom autobusu dok je prelazio reku Savu - zaključuje Petrovićeva u saopštenju za medije.