"ŠTA POSLE RATA, O TOME MALO KO RAZMIŠLJA?" Nikola Popević o sličnim sudbinama Miloša Bikovića, Kevina Spejsija i Novaka Đokovića

Od nastanka ova kolumna služila je uglavnom kao mesto gde sam objavljivao kritike i utiske, nisam je koristio za komentarisanje aktuelnih događaja. Izuzetak bih napravio za "slučaj Biković", ne samo zbog lokalnog značaja, jer je reč o našem glumcu, već i zato što je ujedno odjek globalnih trendova aktuelnih već poduži niz godina. U svom prvom reagovanju nisam iskazao čuđenje, naprotiv. Više me je začudilo što je HBO dao Bikoviću ulogu nego što je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.

Poslovno gledano, jasno je zašto je uloga ruskog gurua za zdravlje data Bikoviću - reč je o čoveku koji u Rusiji glumi Ruse i pritom govori na ruskom, bez nadsinhronizacije. Dokazao se u svom poslu, zanimljiv je dodatak ansamblu "Belog lotosa" i sve je to dokaz da su se ljudi iz HBO najpre vodili isključivo profesionalnim motivima i o politici nisu brinuli. Međutim, s druge strane, Ukrajina od početka rata vrlo otvoreno apeluje na povlačenje kompanija iz Rusije.

Pošto je Zapad kolektivno stao na stranu Ukrajinaca, prekinuti su tokovi velikog novca. Neke kompanije su se povukle same, ali neke koje su u tome oklevale su imenovali čelnici države, čak i gigante poput "Renoa", koji je imao fabriku u Rusiji i sada se u tim pogonima pokreće proizvodnja novih "moskviča".

Sajt leave-russia.org služi za praćenje u kolikoj meri svetske kompanije zadržavaju poslove u Rusiji ili su se povukle. Pregledom tog sajta jasno je da neka velika zapadna imena i dalje tamo posluju, a kad se na sve to doda i činjenica da je zamrznut ogroman novac ruske države, ali i pojedinaca bliskih tamošnjim vlastima, dakle privatna imovina, jasno je da bi spram svih tih milijardi srpski glumac mogao biti laka meta za sitnu PR pobedu i pokazivanje da Ukrajina i dalje ima uticaj na velike zapadne kompanije.

Ali šta posle rata, o tome malo ko razmišlja i ovo će klupko biti teško razmrsiti. Tzv. kultura poništavanja nije nešto toliko novo, oduvek su ljudi bliski nekim starim režimima bili sprečavani da dalje rade, pa i proganjani. I u tome se nisu isticala samo autokratska društva, u demokratskim poput SAD javljale su se pojave kao što je Makartijev "lov na crvene veštice", u kom su probleme imala i velika imena američkog filma. S razvojem medija i neslućenim jačanjem kompanija koje pružaju medijske usluge, "kultura poništavanja" se razvila do tačke u kojoj smo danas.

U Bikovićevom slučaju nije ni sasvim jasno šta je on konkretno zgrešio da bi bio prozvan pred celim svetom i izgubio bitnu ulogu. Ali nije da to već nismo videli. Nedavno je glumac Kevin Spejsi oslobođen optužbi za seksualno uznemiravanje i napad. Čim su se optužbe pojavile, Spejsi je izgubio zapaženu ulogu u seriji "Kuća od karata" i sada, kad je oslobođen, postavlja se pitanje s početka ovog pasusa - šta sad? Spejsiju, sjajnom glumcu, karijera je ozbiljno narušena i na njega je bačena ljaga, kako će mu sve to nadoknaditi oni koji su vodili kampanju protiv njega? Postoji li uopšte svest o odgovornosti?

Ako ćemo pravo, da izađemo iz sveta filma, nešto slično doživeo je u Australiji Novak Đoković. Poslužio je kao primer. Na stranu stav vrhunskog sportiste da u svoje telo ne unosi ono za šta (makar neosnovano) misli da bi mu moglo naškoditi ili zasmetati, jasno je da niko ne bi bio lud da prođe sve probleme i poniženja (i to kao najbolji teniser svih vremena) da je tačno znao šta ga u Australiji čeka. Svako ko je makar malo putovao zna da u avion nije moguće ući a da nije sređena sva dokumentacija.

Dakle, Đoković je poslužio kao primer kako mogu da prođu oni koji se usprotive vladajućem narativu. Isto važi i za Bikovića sada. Naglasio bih da ne verujem da je ovde na delu neka zavera, već da je ukrajinska vlast našla pogodnog čoveka da pokaže da ne zaboravlja za koga sve smatra da se svrstao uz njihove neprijatelje. I to je još i okej, ali da jedan HBO poskoči i ispuni zahtev, to je da čovek stavi prst na čelo.

(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Popević)

Bonus video: