ZABORAVLJENI UMETNIK, PREDAO SE RUSIMA I PREŠAO POLA SVETA DA BI SE BORIO NA SOLUNSKOM FRONTU: 140 dela pred publikom!

Poslednji stipendista Matice srpske, jedini naš slikar svoga doba školovan u Londonu, jedini vitražista na prostoru bivše Jugoslavije između dva svetska rata, nagrađivan i u Parizu, a skrajnut! Zaboravljen! Ko god prođe kroz odaje Galerije Matice srpske u Novom Sadu, u kojima je više od 140 dela Vase Pomorišca, za koga uglavnom nije ni čuo, izađe oduševljen. Pa se neretko vrati da opet vidi čuvene "Kartaše", kojima je ravno vek.

Na samom ulazu "pucamo" na čuvene "Kartaše", dospele iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

- Nastala je pod uticajem "Kartaša" Sezana, koji je redovno imao izložbe u Londonu. Ali ipak predstavlja zanimljiv i drugačiji prikaz kartaša od Sezanovog - priča Ognjanovićeva dok se udesno "otvaraju" impresivni crteži, živo svedočenje o Prvom svetskom ratu.

Kao podanik Austrougarske, jer Vojvodina tada beše u njenom sastavu, Pomorišac, koji je pisao ćirilicom na svim ovim crtežima, biva regrutovan u vojsku dvojne monarhije. Ali se predaje Rusima i priključuje srpskim dobrovoljcima s kojima preko Sibira, Mandžurije, Dalekog istoka, Indijskog okeana, Sueca i Aleksandrije stiže na Solunski front, u čijem proboju je učestvovao:

- Taj veliki put s vojskom zabeležio je u skicama i blokovima, koji su ovde iz Vojnog muzeja, i to je najzanimljivije. Prikazuje i ljude koji žive u tim područjima: Cejlon, Singapur, Aleksandrija...

Nalazimo i crtež iz Soluna 1918. Tu je i upečatljiva slika sa šlemom, koja je najverovatnije autoportret, nastala iste te 1918, čiji je naziv više nego jasan - "Čežnja za otadžbinom".

Tu je i portret supruge Erike Veragut, švajcarske slikarke koju upoznaje u Londonu. Par dobija Jasminku i Gorjana, te gledamo i portret ćerke iz 1938.

- Prikazana je kao mlada dama, s položenim rukama i rukavicama, što daje prikaz nevinosti mladog bića - kazuje kustoskinja dok ulazimo u prostoriju sa 10 autoportreta.

- Dva nastala samo u četiri godine razlike pokazuju transformaciju, te Pomorišac po povratku iz Londona u Beograd uspostavlja osobiti stil i likovni jezik povezan sa srpskom srednjovekovnom umetnošću, te pokreće i umetničku grupu Zograf sa Živoradom Nastasijevićem, Zdravkom Sekulićem i drugima. Otuda na ovom autoporteretu potpuno drugačija vizija umetnika kao isposnika, u odeždi, s pozadinom koja ukazuje na epski momenat - priča Ognjanovićeva, a prolazimo pored Georgija koji ubiva aždahu s likom Vase Pomorišca.

Život ga nije mazio, te mu 1941. umire sin Gorjan, a ubrzo i žena. Ostaje sam s ćerkom Jasminkom i upravo prikazani enterijeri govore o očaju i praznini nakon tragedije.

- Srećom, ubrzo će se oženiti Smiljkom Grbić, s kojom će dobiti Gordana i Bojana. Imali su letnju kuću u Martinščici, na ostrvu Cres, i tamo nastaju ovi potpuno drugačiji pejzaži, to je sada život koji dobija puno, porodično značenje - kazuje.

U opusu Vase Pomorišca portret je možda i najbrojniji, jer ne samo da je radio portrete prijatelja, a ovde su Milana Šlanga, Miodraga Markovića, Zdravka Sekulića, porodice Božin, već je i od njih živeo.

- Zanimljiv je portret Milanke Vasiljev koji je izložio na pariskom salonu 1938. i dobio srebrnu medalju Udruženja francuskih likovnih umetnika - govori Ognjanovićeva.

U Londonu završava i Centralnu školu za umetnost i zanate, te postaje jedini školovani vitražista između dva svetska rata na teritoriji Jugoslavije. Mnogi prolaze kroz Stari dvor, gde je beogradska vlast, a ne znaju da su onih 10 vitraža narodnooslobodilačke borbe i obnove zemlje posle Drugog svetskog rata delo Vase Pomorišca. Kao i ogromni vitraž na hotelu "Metropol" u Beogradu, koji se vidi iz Bulevara. Vasa Pomorišac je otišao 1961, a toliko toga je ostalo. I da se videti i u Galeriji Matice srpske do 3. marta...

Jelena S. Spasić