"RADEĆI U KAFIĆU NAUČILA SAM DA CENIM NOVAC, A UZ GLUMU BOLJE SHVATAM ŽIVOT" Zvezda serije "V (fau) efekat" o svojih pet minuta

Iako je u proteklom periodu nizom fantastičnih uloga dala ozbiljan pečat domaćoj kinematografiji, kruna dosadašnje karijere glumice Milice Janevski ipak je njena prva glavna rola pred kamerom.

Uživate li u seriji kao publika?

- Pogledala sam četiri epizode i deluje mi veoma uzbudljivo, zanimljivo i drugačije od svih serija koje smo do sada radili kod nas. Oni koji su je odgledali do kraja pišu mi da su oduševljeni. Mislim da će se publici svideti.

Ponovo ste, nakon "Dece zla", radili s Rašom Vujovićem. Već ste uigran tandem?

- Ispostavilo se. Bilo mi je predivno raditi s njim, uživali smo. Mnogo smo se smejali, pričali o svemu i svačemu. Volim da radim s Rašom jer je posvećen, vredan glumac i divan partner.

Kako ste prihvatili kolegu Kičića kao reditelja?

- Gordan razume perspektivu glumca i veoma voli glumce. Sve vreme nam je davao izuzetnu podršku. Lepo je videti kako se vrhunski glumac u ulozi reditelja raduje kad kolega uradi scenu kako treba. Bilo je kao na košarkaškoj utakmici kad Kičić skače od sreće. To se baš retko sreće. Uživala sam u radu i s njim i s Đoletom Markovićem, koji je inače montažer. Obojica su bili besprekorni. Lako smo se razumeli i puno ljubavi se osećalo na setu između svih nas.

Reč je o velikoj podeli, ali vama je pripala glavna uloga.

- I to prvi put. Cela serija je oslonjena na perspektivu mog lika, što je nezgodna pozicija. Treba izgurati svaku epizodu, a ne biti dosadan. Bilo mi je uzbudljivo da posmatram svoje kolege koji su maestralno napravili taj pozorišni svet. S druge strane, bilo je i veoma naporno. Od 52 snimajuća dana, bila sam prisutna na 49. Imali smo samo jedan slobodan dan u nedelji.

Toliko o glamuroznom poslu.

- Toliko o tome (smeh).

A vi niste birali glumu zbog glamura?

- Hvala ako se to vidi.

I iz vaših uloga, koje su teške i zahtevne, i privatno. Nedostaje li vam komedija?

- Svima nam nedostaje, ali naišao je talas težih uloga. Priželjkujem komediju, mada sam letos snimala jednu na Šolti. To je film "Šalša", koprodukcija svih ekipa u regionu, a premijera treba da bude na leto.

Diktira li stvarnost u kojoj živimo te teške scenarije?

- Oduvek se rade teme koje odgovaraju trenutku u kom živimo. Trenutno je fokus na kriminalu i ubistvima, a volela bih da ima više melodramskog sadržaja, poput Kičićeve "Realne priče". Nešto što tretira realan život, a ima i dimenziju njegove lakoće i lepote.

Da li vam je Kičić rekao zašto je vas izabrao za ulogu inspektorke, možda zbog vaša dva crna pojasa u karateu?

- Znam da sam bila prvi izbor i da je kroz sam rad shvatao da je dobro izabrao. Sve te veštine koje sam pre glume znala dosta su mi koristile u ovoj seriji. Inače, sve što čovek nauči tokom života, u glumi je dobrodošlo.

Dok ste se bavili karateom, jeste li mogli da zamislite da ćete stići dovde?

- Ne, naravno. Kao klinka to nisam mogla da znam, ali pamtim da su mi roditelji, tata pogotovo, stalno govorili da uvek treba učiti jer nikad ne znaš kad će ti nešto trebati. Izgleda da je bio u pravu.

Učite li nešto trenutno?

- Povremeno odem na radionice slikanja kod prijateljice. Trenutno najviše vremena trošim na promociju filma "Nedelja".

Film o Džeju postiže veliki uspeh. Jeste li ga pretpostavili?

- Posle četiri snimajuća dana nisam očekivala ovoliki medijski prostor, niti da će film ispasti ovako kako jeste. Presrećna sam što nije ni estradni ni muzički film, već govori o prijateljstvu, bratstvu, ljubavi... U Beču je bilo 11 prodatih sala, kažu da nikad nije bilo veće interesovanje za neki film. Ali glavni utisak mi je mlada autorska ekipa u svim sektorima, što je znak da se rodila generacija talentovanih ljudi koja ima šta da ponudi, i to me najviše raduje.

Jeste li upoznali Futu, koji je za vašu ulogu rekao da je upravo to njegova Marina?

- Nismo se još sreli, ali nema većeg komplimenta od njegovog. Znače mi i reakcije ljudi koji su poznavali Marinu, a pišu mi na Instagramu da su je videli u mom liku. Drago mi je što je tako, jer Marina Tucaković zaslužuje i ceo film o sebi. Mnogo stvari je uradila za muziku, pevače i filmove, a imala je uzbudljiv i vrlo turbulentan život. Ako bude film o njoj, pričaćemo...

Slušate li Džejove pesme?

- Volela sam ih i pre ovog snimanja. Neizostavni su repertoar na skupovima i kafanskim druženjima, iako ne slušam narodnjake kod kuće. Narod ga je voleo, a to nije bez razloga. Te Marinine pesme koje je pevao ostavile su neizbrisiv trag.

Gledamo vas i u "Koži". Za tu trilogiju i Banjaluku vežu vas posebne emocije?

- Vidim da serija dobro prolazi kod publike, što je uobičajeno visokokvalitetno pero Nikole Pejakovića i sjajna režija Saše Hajdukovića. Vezana sam za Banjaluku i tu ekipu jer mi je karijera krenula od "Kostiju". "Kožom" je završen jedan ciklus i nadam se nekom novom.

Da li je ovo vaših pet minuta?

- Svaki minut je mojih pet minuta i ono kada javnost nije znala za mene, bilo je podjednako važno vreme. Trudim se da se ponašam isto i da to što me širi auditorijum zna ne menja moj odnos niti pogled na svet. Svaki novi posao novi je početak i mojih novih pet minuta.

Čini se da jednostavno, tačno i realno prihvatate život i tako ga prenosite kroz svoje likove.

- Ne postoji nikakva mistifikacija. Gluma je jednostavna stvar, a ono što nije jednostavno jeste razumevanje života. Na tome svako treba da radi jer ono gde se razlikujemo jeste taj nivo svesti o tome gde se nalazimo i kako treba da postupamo. A stvari su jednostavne i treba ih tako tretirati, naravno, one čarolije koje život i ovaj posao nose ne bi bile moguće bez nekog malog začina, mistike ili nazovimo to više sile. Gluma je, pre svega, poznavanje ljudske vrste i psihologije. Kroz sve te perspektive kroz koje glumac prolazi postoji mogućnost spoznaje o ljudima i samom sebi. Koristim glumu da bih bolje razumela i život i svet u kom se nalazim.

Nisu samo holivudske zvezde imale neobične prve poslove. Kako danas gledate na rad u kafiću?

- I sada bih radila isto da nemam posao. Čovek mora da nađe način da preživi, svaki posao je čestit, ne treba se stideti. Samo treba biti vredan. Pošto nisam iz prve upisala glumu, tokom te godine pauze želela sam da sama zaradim novac, da ne sedim kod kuće i ne kukam nad svojom sudbinom kako mene genijalnu ne primiše neki ljudi na akademiju. Kako već mlad čovek misli da je neshvaćen. Dakle, bilo mi je važno da imam obavezu i ne žickam od mame za kafu i cigarete. Shvatila sam i kako je bilo teško zaraditi 400 dinara, koliko je tada bila dnevnica. Moraš da stojiš osam sati i pereš čaše. Naučila sam da cenim novac, što je važno za mladog čoveka, pogotovo danas, kada može da se zaradi i jednim storijem na Instagramu. Mlađe generacije nisu pripremljene za realan život. Stalno se pitam šta će biti ako nekad isključe internet.

Za one koji na tom internetu često pretražuju podatke o vama, šta biste još otkrili o sebi što tamo ne piše?

- Imam puno prijatelja, volim da boravim u prirodi, da idem na more i sedim pored logorske vatre. Svaki dan bih je palila. Danima bih mogla da sedim oko ognjišta i družila se, pričala i pevala s dragim ljudima. Obožavam kotlić i kuvanje.

Priželjkujete li da postanete član nekog ansambla?

- Posle pauze od četiri godine, u martu počinjemo probe za novu predstavu "Nestajanje" u Ateljeu 212 sa sjajnom glumačkom ekipom. Drago mi je jer je za glumca važno da radi u pozorištu zbog kondicije.

Ima li šanse da vam ta predstava otvori vrata Ateljea?

- Šuška se nešto, ali ne bih da ureknem. Naravno da bih volela da budem deo nekog teatra, iako smatram da sam deo svakog pozorišta u zemlji, jer svako pozorište i pripada svakom glumcu.

Hoće li vaše rodno Valjevo konačno dobiti pozorište?

- Greota je što ga nema više od pet decenija, a svake godine iznedri nove glumce. Tako je blizu Beograda, ima kapacitet za tako nešto i, uostalom, grad nije grad ako nema pozorište. Rado bih podržala takvu inicijativu.

Bonus video: