OSETIO JE DA SE NEĆE ŽIV VRATITI I NAPISAO JE NAJLEPŠU LJUBAVNU PESMU: Stihovi "Čekaj me ja ću sigurno doći" kriju potresnu priču
Konstantin Simonov jedan je od najuticajnih sovjetski pisaca svih vremena. Dobitnik je Staljinove nagrade za književnost 6 puta, Lenjinove nagrade, ordena Belog lava, a proglašen je i herojem Sovjetskog Saveza. Ipak, širom sveta najupamćeniji će ostati po svojim stihovima: “Čekaj me i ja ću sigurno doći”.
Potresna priča o ljubavi u rovu Drugog svetskog rata
U životu Konstantina Simonova postojala je samo jedna žena – slavna sovjetska glumica Valentina Serova u koju je bio očajnički zaljubljen. Jedini problem? Valentina je već bila udata i to srećno za generala Anatolija Serova.
Međutim, onda se dogodilo da je Anatoli 1939. poginuo u nesreći dok je testirao novi avion. Valentina je bila skrhana i dugo se upuštala u mnogoborjne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli. Tj. sve dok, ratne 1940. godine, nije upoznala Konstantina.
I taman kada se činilo da će njihova ljubav procvetati, pisac je mobilisan i postao je ratni dopisnik direktno sa fronta i daleko od svoje drage. Ovo iskustvo će ga obeležiti za ceo život jer će svedočiti nekim od najkrvavijih bitaka u istoriji čovečanstva – bici kod Odese, odbrani Staljingrada, boju za Berlin…
Upravo u jednom od tih rovova 1941, siguran da se kući neće vratiti, Konstantin Simonov je napisao svoju najlepšu ljubavnu pesmu – “Čekaj me”. U mislima mu je bila samo Valentina, a njegova oda trebalo je da postane poruka njoj kada njega više ne bude, piše Istorijski zabavnik.
Šta posle kraja?
Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa “hepiendom” obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!
No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj “najlepšu pesmu na svetu“. Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, već je bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.
Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire 1975. u Moskvi.
Pesma je, međutim, postala besmrtna, sinonim za ljubav koja prevazilazi sve prepreke i vreme. Mnogi umetnici širom sveta su je interpretirali kroz muziku ili recital, a kod nas Rade Šerbedžija i Toma Zdravković. Neki izvori navode da je Zdravković odlučio da izvede ovu pesmu nakon što je saznao da je bolestan. Muziku, prepev i modifikaciju teksta uradio je Milutin Popović Zahar.
Čekaj Me
Čekaj me, i ja ću sigurno doći samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge niko ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka, čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu kako je vrijeme da zaboraviši da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći, sve smrti me ubiti neće.
Nek kaže ko me čekao nije: Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu, naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu."
(Kurir.rs)
Bonus video:
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana