OCA SAM UPOZNAO TEK KAD JE IZAŠAO IZ ZATVORA Voja Brajović o teškom detinjstvu: Imao sam 9 meseci kad su nas isterali na ulicu

Glumac Vojislav Voja Brajović ponovo je postao ministar kulture, i to u novoj seriji "V (fau) efekat", koja se emituje premijerno subotom i nedeljom na Superstar televiziji.

Šta se dešava kad se spusti zavesa? Ko su glumci kada skinu maske? Da li je teatar mesto duhovnog uzdignuća ili pozornica koja krije mračne tajne? Ovo su samo neka pitanja na koja će do velikog finala publika dobiti odgovore.

Telekom Srbija i produkcijska kuća "Fajerflaj" stoje iza ovog originalnog TV projekta. Scenarista osam epizoda je Đorđe Milosavljević (uz pomoć Maje Todorović), a reditelji su Gordan Kičić i Đorđe Marković. Pored trilerskog zapleta i potrage inspektorke Sorge (Milica Janevski), koja istražuje misteriozne zločine u stilu Agate Kristi, publika će biti u prilici da prati priču sa ironičnim i crnohumornim pogledom na pozorišni život, njegove umetnike i njihove sudbine.

Vojina uloga se završila u seriji, ali još uvek ne znamo ko je ubica. Od 15. maja 2007. do 8. jula 2008. bio je ministar kulture u Vladi Srbije, a što mu je omogućiilo da pročita dosije svog oca.

"Trenutak u kome živimo je takav da pre svega moramo biti svesni koliko je težak. Odrastao sam u takvim trenucima. Moji roditelji su se uzeli mladi. Otac je imao 22 a majka 16. Rođen sam 1949, moj brat 1946. Oca sam upoznao tek kad je izašao iz zatvora. Bilo je to doba Informbiroa. Imao sam devet meseci kada su u kuću ušli neki ljudi, oca odveli a nas isterali. Majka se sa dvoje male dece vratila u rodno Valjevo, a za oca nije znala ni gde je. Tražila ga je godinama i pronašla ga je u zatvoru Stara Gradiška. Bili su izloženi strahovitim torturama. Često se setim jedne njegove priče. Naime, bio je partizan i za vreme rata, dok su oslobađali Prozor, spasao je jednog mladića i dao mu konja da pobegne. Kada je dospeo u zatvor Stara Gradiška (prethodno je bio na Golom otoku) to je već bila 1950.", ispričao je Brajović, a poreno je Blic.

"Tamo je taj isti mladić bio surovi nadzornik koji mu je stalno ljutito govorio: „Bandit Brajović, marš na pranje klozeta!“ Otac je kasnije shvatio da mu tako spasava život, jer je ostatke hrane zamotane u novine bacao pored rupe u klozetu. Nije smeo drugačije da mu pomogne, bio je to revanš za ono što je otac za njega učinio prilikom oslobođenja Prozora. Kada je otac odveden na Goli otok, jasno, majka je sa dvoje male dece jako teško živela, a odveden je, naravno, zbog besmislice. Imao sam prilike da čitam njegov dosije.

Tragikomično. Tragična situacija sama po sebi, a kad pročitate dosije postaje potpuno komično. Sve to govorim slikovitosti radi, zbog impulsa optimizma života u siromaštvu, u neprilikama vis maior, u nepravdi. Optimizam u teškim trenucima. Ovo vreme bih okarakterisao upravo tako. Verujem da i danas ima optimizma, i razloga za njega. Nije optimizam to što jeste samo kada je toplo, udobno i ugodno. Optimizam se rađa i kada je najteže, jer bez njega nema života, nema dalje. To govorim ja koga, verovatno s pravom, smatraju defetistom i čovekom koji vazda ima mračne vizure".

Voja Brajović ovogodišnji je laureat nagrade "Statueta Joakim Vujić" koju Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji. Ona mu je nedavno svečano uručena na sceni tog pozorišta.

Bonus video: