BILA JE PLEMIĆKE KRVI I UDATA ZA GLUMCA: Njene stihove pevali su i narodnjaci, a njene reči ODZVANJAJU SRBIJOM TRI DECENIJE

Pre više od tri decenije preminula je jedna od najvećih srpskih pesnikinja Desanka Maksimović (1898 -1993).

Bila je rodom iz Rabrovice kod Valjeva. Najstarije od osmoro dece učitelja Mihaila i svešteničke ćerke Draginje Maksimović, po ocu jebila potomak kneza Jovana Simića Bobovca.

Detinjstvo

Detinjstvo je provela u Brankovini, gde joj je otac premešten sa službom. Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije svetske književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1933. živela je u skladnom braku sa glumcem i pesnikom Sergejem Slastikovim Kalužaninom sve do njegove smrti 1976. godine.

Obrazovanje pre svega

Čuvena srpska književnica uvek je isticala značaj obrazovanja i lepog ponašanja, kulture, ali i rodoljublja kojim čovek oplemenjuje sve oko sebe

- Rekoh li znanja mnogo da steknu, da čitaju puno. Svaka knjiga donosi jednu novu oblast znanja. Pa zaboga, ova jedna šetnja po ovoj porti i meni samoj koja sam petsto puta ovde bila donela je neka znanja, a kamoli detetu. Sve čega se dotaknemo i što pogledamo, donosi nam znanja, ali ja samo mlade ljude opominjem. Ja sam se starala da tako radim, ne znam jesam li uspela, drugi će o tome kazati - reči su Desanke Maksimović koje su, možda, danas aktuelnije više nego ikada pre.

Njene pesme pevali i narodnjaci

Desanka Maksimović je bila velika žena i pesnikinja, čiji je život i rad ostavio neizbrisiv trag u istoriji Srbije i sveta. Njene pesme će nastaviti da žive i da inspirišu generacije koje dolaze. Manje je poznato da su njene stihove pevali čak i narodnjaci.

Iz Organizaciji muzičkih autora Srbije Sokoj ranije su za Kurir skrenuli pažnju na još jednu dimenziju naše velike pesnikinje, koja možda nije bila toliko potencirana u javnosti. Naime, Desanka je bila velika inspiracija mnogih naših kompozitora, pa se melodija njene poezije stopila s notama između ostalih Srđana Barića, Vere Milanković, Jadranke Stojaković, pa i jednog "narodnjaka" Hašima Kučuka Hokija (pesma "Opomena").

Vanvremenske stihove pesme "Strepnja" uglazbio je Đelo Jusić (otpevala Tereza Kesovija), te ih tako učinio i vanprostornim, a za tu pesmu, kao kompozitore možemo navesti još 12 imena, među kojima i pokojnog Darka Kraljića, te nedavno preminulog Žarka Petrovića.

Stihove pesme "Ne, nemoj mi prići", koje smo, barem mi stariji, znali napamet, u melodiju je pretočio Vojkan Borisavljević, te nezaboravnu, ranije pomenutu „Opomenu“, koja je bila inspiracija za još dva doajena našeg muzičkog stvaralaštva, kompozitore Radoslava Graića i Mirka Šouca, koji su za ova dela uradili i aranžmane.

- Istražujući po dokumentaciji Sokoja pronašli smo da se u svom kompozitorskom opusu Desankinim stihovima najviše bavio kompozitor, pijanista i pedagog pokojni Zoran Đ. Jovanović, napisavši više od 50 kompozicija na njene stihove, koji su notno i audio zapisani u njegovoj knjizi "Spomenik Desanki od tonova satkan", koju je 2002. godine izdala Zadužbina Desanke Maksimović. Ostalo je takođe zabeleženo i da se sama Desanka radovala kompozicijama koje su nastale na njene stihove. Upravo ta činjenica, da je delo ove velike pesnikinje bilo i ostalo inspiracija drugim umetnicima, sigurno ne samo kompozitorima, govori o njegovoj veličini i pečatu koji je ostavilo u svesti svih nas, pa u to nijedna administrativna odluka ne može i ne sme da dira - kaže Dejan Manojlović, direktor Sokoja.

Pesma "Tražim pomilovanje" u četiri verzije

Stihovima „sporne“ poeme "Tražim pomilovanje“, kao i mnogim drugim Desankinim stihovima, bavili su se i naši autori seriozne muzike. Tako je ove stihove u kompoziciju pretočio jedan od naših najznačajnih kompozitora i muzičkih pedagoga pokojni Stanojlo Rajičić, ali i još četiri druga autora.

(Kurir.rs/ Alo/ I.M.)