KNJIGA MORAMO DA RAZGOVARAMO O KEVINU PONOVO U SRBIJI: Otvara pitanje da li je za masakr krivo dete jer je rođeno zlo ili porodica

Roman "Moramo da razgovaramo o Kevinu" Lajonel Šrajver od pojavljivanja na policama osvojio je srca čitalačke publike i ubrzo je stekao epitet remek-dela svetske savremene književnosti, a u Srbiji je dobio drugo izdanje u "Laguni".

Neposredno pred svoj šesnaesti rođendan, 8. aprila 1999, Kevin Kačadurijan ubio je sedam školskih drugova, nastavnicu i radnika u kafeteriji. Skoro dve godine kasnije njegova majka Eva konačno je spremna da podeli svoja razmišljanja o događajima koji su vodili masakru.

U nizu pisama svom suprugu Frenklinu, koji više nije s njom, ona pokušava da objasni tragediju i da razume svoju ulogu u njenom stvaranju. Pitanje da li je za masakr krivo dete jer je rođeno zlo, odnosno s poremećajem ličnosti, ili je kriva porodica zbog pogrešnog načina vaspitanja i nedostatka ljubavi prema deci opseda majku i čitaoce.

O knjizi i pitanjima koja pokreće, a pre svih ko je kriv kada dete ubije, natribini "O prirodi zla, roditeljstvu i odgovornosti", koja je održana prošle nedelje u knjižari "Delfi SKC", govorile su Vida Rakić Glišić, psihoanalitičarka i psihoanalitička psihoterapeutkinja, Dajana Milovanov, doktorantkinja književnosti, i Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

- Glavna junakinja Eva, pišući pisma, održava u životu one koje je volela. Odnos između njenog sina i nje od rođenja je bio tipičan odnos majke i deteta koje ima urođeno, stručno rečeno, znatno povišenu agresivnost ili nemotivisanu destruktivnost. Ta destruktivnost može da bude ubilačka, i deca sa ovim osobinama u najranijem uzrastu, sa četiri ili pet godina, već pokazuju simptome, dok sa devet ili 10 godina postaje već uvežbani, istrenirani, težak sadista.

Moja asocijacija, čitajući ovaj sjajan roman, jeste da je Kevin jedno od takve dece. Teško je pričati o dvosmernosti koja, naravno, uvek postoji u odnosu majke i bebe, kasnije adolescenta i odraslog čoveka, kada postoji taj užasni potencijal, koji se, srećom, ne ostvari uvek - istakla je Vida Rakić Glišić.

Pitanja

Čitaoci će uočiti da ova knjiga ne samo da ne daje odgovore već i otvara pitanja za koja smo mislili da već imamo odgovore.

- Majčinstvo je jedna od važnih tema, ali ova knjiga otvara i pitanja koja su u književnosti postojala veoma dugo, a to je pitanje detinjstva, vaspitanja, odnosa prirode i vaspitanja - rekla je Dajana Milovanov.

Osvrćući se na masakr koji se pre godinu dana dogodio u Srbiji, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja istakla je koliko je važno pratiti signale.

- Moramo mnogo više da damo na značaju onim ljudima koji imaju snage i sposobnosti da predvide neke događaje, kao i to u kom pravcu kao društvo i civilizacija možemo da idemo. Preporučujem da knjigu pročitaju i moje kolege, ali i roditelji, zato što otvara izuzetno važne teme: šta je roditeljstvo, koje su granice i gde su naše odgovornosti. Otvara i drugo važno pitanje: ako roditelji nisu u stanju da odgovore na pitanja odgovornosti, gde smo mi kao društvo i država kada neki signali postoje, a nismo u stanju da na njih odgovorimo. Ova knjiga upravo o tome govori, o signalima - objasnila je Ivana Stevanović.