"NEĆU OTIĆI U PENZIJU" Dubravka Duca Marković ostaje u medijima: Odlučila sam da prestanem da se bavim novinarskim poslom, ali...

Omiljeno TV lice, novinarka i voditeljka Dubravka Marković u nedelju (24. marta) u 11 časova počinje da radi novi serijal "I bi radio" ("Vreme radija") na talasima Prvog programa Radio Beograda.

Najavili ste povlačenje iz medija. Da li se ovim serijalom opraštate od publike?

- Odlučila sam uoči Nove godine da prestanem da se bavim novinarskim i voditeljskim poslom, jer sam smatrala da sam posle 44 godine sve u toj profesiji uradila. Na nagovor drugarice Jelice Greganović počela sam da pišem knjigu svojih sećanja za "Lagunu". Međutim, kako to u životu biva, prošlost nas određuje, pa je i mene prošlost mojih roditelja odredila. Shvatila sam tada da je 100 godina Radija i da ljudi nemaju odnos prema tome. Zato ta nekolicina ljudi, njih dvadesetak koji su obeležili razvoj Radio Beograda, treba na neki način u ovoj godini da budu pomenuti i predstavljeni. Preuzela sam na sebe da napravim program koji sam nazvala "I bi radio", a direktori rekoše da to nije adekvatno pa promenismo u "Vreme radija", da zabeležim te ljude i da prosto ostane jedan dokument o njima i o vremenu u kome se sada nalazimo. Vratila mi se želja za radom, pa sam odlučila da ne odem u penziju.

Prvi gost će vam biti vaša majka Ljiljana Marković. Da li je bilo treme pred snimanje s njom?

- Ljiljana je jedina živa među onima koji su još 1938. godine bili pred mikrofonom Radio Beograda, recitovala je dve pesmice i za to je dobila kesu čokoladnih bombona. Originalno je planirano da serijal ima 25 epizoda, jer je to bio neka brojka do 1. oktobra, kad obeležavamo sto godina i kad ja stičem prvi uslov za odlazak u penziju što se tiče godina života. Možda ostanem da radim i do maksimuma, koji je decembar 2025. godine, kad ispunjavam i starosni uslov. Važnost ovog serijala prepoznala je i televizija, pa će osam epizoda za njih raditi Muharem Bazdulj.

Cela vaša porodica je vezana za Radio Beograd?

- I moj otac je na Radio Beogradu uradio emisiju o filmu, koja se zvala "Govorimo o filmu", i to je bila prva u kojoj je emitovana neka poznata muzika. On je to tada pravdao insertima iz filmova koje kritikuje. Znate, tada novinarima Radio Beograda nije bilo dozvoljeno da govore pred mikrofonom i njemu su poslali mladu spikerku Ljiljanu Mitrović, koja je tada imala 19 godina, da čita njegove tekstove. E onda je u jednom trenutku urednik redakcije Radivoje Lola Đukić rekao da ona ne može to više da čita. Zašto? Pa zato što se izgleda njih dvoje muvaju i ako se tu nešto dogodi, on će biti kum. I tako su se nekoliko meseci kasnije Ljiljana i Saša Marković venčali, a kumovi su bili Radivoje Lola Đukić i Bojan Dimitrijević, budući veliki dopisnik Radio Beograda iz Pariza. Eto takve neke priče postoje u mom životu vezane za radio.

Da li ste bili svesni ko su vaši roditelji?

- Nisam kao dete toga bila svesna. Prvo nisam bila svesna da se ja igram s Lolom Đukićem, da jedem batak u garderobi s Đorđem Marjanovićem. Meni to bilo normalno. Svakom detetu su ti veliki ljudi normalni. Ja nisam znala, ni shvatala njihovu popularnost, niti sam kapirala zašto nama stižu stotine pisama i mi ubacujemo karte veličine dopisnice s maminim likom i to tim ljudima šaljemo. Meni je sve to bilo normalno.

Kad ste shvatili da ste i sami popularni?

- Kad su ljudi na ulici počeli da me prepoznaju po glasu, a ne po izgledu, jer sam išla ulicom u iscepanim farmerkama i tatinim košuljama.

Kako ste to doživljavali?

- Osećala sam se moćno u tom periodu, a tek uoči Nove godine, kad je objavljeno da idem u penziju, dobila sam na stotine komentara.

Šta kažete o stanju u medijima danas?

- Zadatak nas koji smo na kraju karijere jeste da prenesemo taj zanat mladima. U medijima danas rade apsolutno nekvalifikovani ljudi. Novinarstvo je zanat i u njemu važe pravila kao i u svakom drugom. Kad si obućar, moraš da znaš gde se udara čekićem ekser i kako se lepi peta. A mi smo sada u situaciji da imamo cipelu koja će se uskoro raspasti jer niko ne zna više šta su osnovni alati u medijima. S pojavom interneta mi relativizujemo stvari. Odjednom uticajni postaju nekakvi blogeri, influenseri... Svaka budala uzme i napiše što hoće i baci na internet, jer to je sad kao reper. Niste reper. Sasvim odgovorno tvrdim da ni u jednom mediju u Srbiji danas nisam imala prilike da vidim ozbiljan novinarski i istraživački tekst.

Kad govorimo o medijima danas, onda smo suočeni s neverovatnom činjenicom kad je u pitanju istraživanje bilo čije ličnosti. Nedavno se pojavio tekst, biografija mog bivšeg muža Gorana Gmitrića, gde taj mladi kolega, pretpostavljam, nije bio dovoljno zainteresovan da istraži činjenice iz njegovog života, pa je tako mene nazvao njegovom ženom posle tri godine od razvoda, a mog sina Kosa Gasparija iz prvog braka njegovim naslednikom. Ali šta ćeš, Gugl ne zna baš sve.

Bonus video: