ZNAŠ KAKO SE POSTAJE ŠAMPION? Tu repliku svi obožavaju, a evo kako je snimana NEBESKA UDICA: Glumci igrali džabe, film obišao svet

Nebojša Glogovac, Ana Sofrenović, Nikola Kojo, Ivan Jevtović i Dragan Bjelogrlić su pre 25 godine pristali da za bez honorara, što bi naš narod rekao za džabe, igraju u filmu "Nebeska udica".

Rediteljski prvenac pokojnog Ljubiše Samardžića snimanje neposredno po završetku NATO bombardovanja juna 1999. godine, a zbog loše ekonomske situacije cela ekipa je morala da se pomiri sa tim da možda neće dobiti ni dinara. Međutim, želja glumaca da na velikom platnu dočaraju pobednički duh naroda, koji je preživeo strahote tokom 78 dana granatiranja tadašnje Jugoslavije, bila je jača od para. Tako su svi bez razmišljanja prihvatili posao za koji nisu znali da li će ikad biti plaćen.

Film je snimljen i prikazan na 50. Filmskom festivalu u Berlinu i kasnije je osvojio svet, sa predivnim ili čak originalnim naslovom "Sky hook", koji koketira najmanje sa dvosmislenošću, ali za košarkaški obrazovanu naciju nedvosmisleno je jasno da se pre svega aludira na poznatu basketašku bravuru (horog), koja je proslavila Džabara, ali i svojevremeno Vinka Jelovca, dok ga sada promoviše Vlade Divac, zapisao je nedeljnik Vreme.

Scenarista filma Đorđe Milosavljević, koji se u kinematografiji odomaćio i kao reditelj (najpre "Točkovi" a sada "Mehanizam", napisao serije "Tajkun", "V fau efekat" i "Kalkanske krugove"), i sam je basketaš, a na tekst se upecao stari lisac košarkaške građe Ljubiša Samardžić. Reč je o priči o propalom dorćolskom basketašu, melodrami pod bombama snimanoj tik po potpisivanju onoga što jedni nazivaju mir a drugi vojno-tehnički sporazum.

Radnja filma prati sudbinu mladih i ambicioznih ljudi koji žele da svoja sanjarenja ispolje na najbolji mogući način. Sirene i bombe nisu omele grupu zaljubljenika u košarku da obnove teren čime bi obnovili sebe, svoje ideale, svoju porodicu. Nebojša Glogovac, kao i uvek, majstorski je odglumio lik Kaje, koji je razapet između bombi I ruševina i svojoj ljubavi prema sinu Jovanu kojeg glumi Ognjen Mirković i prema bivšoj ženi koju je maestralno odglumila Ana Sofrenović. Dečak Jovan koji ne može da govori opčinjen je svojim ocem i iskustvom i srećnim vremenima koje mu kroz priču prenosi. Upravo njemu je izgovoren čuveni citat:

“Pa je l’ znaš ti kako se postaje pravi šampion?

Tako što izađeš na teren kad je najteže… i pobediš’"

Košarka za Kaju (Glogovac) predstavlja izvor radosti, smeha I života, ali je ideja da popravi razrušeni teret njegovim prijateljima deluje suludo. Svaki lik nosi je svoje breme I svoju tužnu sudbinu. Dan za danom provode zajedno, prepričavajući dogodovštine pre nego što ih je zadesilo crnilo bombardovanja. I dan danas, mnogi klinci se pronalaze u ulozi Kaje, srećnog čoveka tragične sudbine. Zbog toga, mnogi filmski kritičari uvrstili su ovaj film u vrhunsko delo, u svakom smislu.

Poruka filma jeste da u životu nikada ne treba odustajati, iako su sve muka ovog sveta na vašim leđima.

Tome svedoče I citati iz filma koje mnogi ljudi izgovaraju u najtežim situacijama.

‘"Pa šta da radim? Treniraću za veća čuda!".

Epizodne uloge u ovom filmu igrali su Milena Dravić, Katarina Žutić, Nikola Đuričko, Sonja Kolačarić, Gordan Kičić...

Neke još replike koje se pamte su:

- Muk, j*bote!

- Teško meni kad deca prave decu

- Žurim, imam dečka, a on ne voli da čeka