ZAUVEK SMO GA OSTALI ŽELJNI POSEBNO U DETINJSTVU: Sin Dobrice Erića za Kurir otvoreno o slavnom ocu i RETKIM TRENUCIMA SA PESNIKOM

Pet godina od odlaska književnika, pesnika, proznog i dramskog pisaca Dobriće Erića, navršava se danas.

Velikan naše pisane reči rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca. Pisao je za decu i odrasle, a njegovi stihovi o rodoljublju duboko su utkani u dušu i srca našeg naroda.

Pismo Dobrivoja Laleta Erića

Dobrivoje Lale Erić, sin čuvenog književnika, podelio je za Kurir sećanja na oca povodom pet godina od njegove smrti.

- Naš tata, jer nas je troje: sestra i dva brata, bio je neobičan i neuobičajen roditelj, baš kao što mu je i pojava bila nesvakidašnja: sasvim neposredan, najčešće veseo i izrazito razbarušen - istakao je.

Detinjstvo im je obeležila radost i smeh, a oca pamte poput Petra Pana.

- On je odabrao svoj put, tačnije izborio se za njega, i tu je porodica imala visoko mesto, ali posmatrano iz njegovog ugla. Poput razigranosti, neverovatnih rima i ritma njegovih stihova, tako je i odrastanje pored njega često delovalo kao druženje sa večitim Petrom Panom, uvek raspoloženim za igru i šalu - objašnjava on za Kurir i dodaje:

- No, sa druge strane, kada je imao neki posao, angažman ili jednostavno nešto pisao, to je bio prioritet, i on se zatvarao u sebe ili fizički izolovao, kako bi ispunio svoju dužnost i obavezu.

Kako je Dobrivoje Lale otkrio, otac je zbog posla često bio odsutan, ali je svaki slobodan trenutak koristio da provede vreme sa naslednicima.

- Moji sestra i brat su znatno stariji od mene, oko dve decenije, te je njihova perspektiva oca bitno drugačija u odnosu na moju, no ono što nam je svakako zajedničko jesu veseli i zabavni, no ipak retki trenuci sa njim, i dugotrajna odsustva, putovanja i nastupi širom zemlje i uže regije - istakao je za Kurir.

On se osvrnuo i na veliku slavu oca i ponosa što su njegovi naslednici.

- Njegov uspeh je imao dva lica, i uprkos svom ponosu pa i slavi koju smo nezasluženo dobili tek zbog proste činjenice da smo njegova deca, rekao bih da smo ga zauvek ostali željni, posebno u našim ranim detinjstvima - zaključio je Erić.

Dobrica Erić, sahranjen je u rodnom Donjem Crniću, u srcu Šumadije, Srbije i svih srpskih zemalja i krajeva.

Bonus video: