RAMŠTAJN TREĆI PUT MEĐU SRBIMA: U zvezde ih vinuo Dejvid Linč, čeka nas spektakl UŠĆU, a ovi velikani su im bili INSPIRACIJA

Bez ikakve zadrške i razmišljanja može se reći da je Ramštajn najpoznatija nemačka grupa svih vremena.

Kako su dobili ime

Ime su uzeli od američke vojne avio-baze u mestu Ramštajn, koja je bila poprište nesreće na avio-mitingu 1988. godine, kad je poginulo 67 ljudi. Ikonografija po kojoj su postali prepoznatljivi jeste vatra, nebrojeno scenskih efekata koji podsećaju na užase eksplozija iz pomenute baze.

Muzički pravac koji neguju od samog početka je indastrijal metal, mada su ih svrstavali i u gotik, simfonik, elektro ili nu metal. Ismevali su ih da su kopija slovenačke grupe Lajbah, tj. da su "Lajbah za decu", ali su članovi Ramštajna izneli svoje mišljenje da Lajbah ima intelektualnu priču, a da je njihova poruka emotivnija. Oni su zapravo začetnici pravca Neue Deutsche Härte, a zvuk koji su proneli svetom nije ničija kopija, već se danas opisuje kao "ramštajn zvuk" koji sa više ili manje uspeha mnogi kopiraju.

Mnogo je kontroverzi pratilo ovu grupu od prvog albuma "Herzeleid" i ništa se nije menjalo tokom objavljivanja svih osam, koliko ih je bilo. Čak se povremeno i pogoršavalo.

U jednom trenutku je nemačkim medijima bilo zabranjeno da objavljuju bilo šta vezano za ovaj bend. Album "Liebe ist für alle da" izbrisan je 2016. iz muzičkog registra u Nemačkoj, ali je bend na sudu dobio odštetu od 66.000 evra i album je vraćen. Na koncertu u Vorčesteru u SAD 1999. Lindeman i Lorens su bili privedeni zbog simulacije seksa na bini, a osim noći u zatvoru, bili su i novčano kažnjeni.

Put do slave

Njihova popularnost je prešla granice Nemačke kad je jedan od najboljih režisera današnjice Dejvid Linč uvrstio dve pesme Ramštajna u saundtrek za film "The Lost Highway" i tako ih vinuo u zvezde.

Ko u njihovim tekstovima traži provokativani sadržaj, taj će ga i naći. Takođe, ako vam pevanje na nemačkom zvuči nacistički, možete ih prozvati i neonacistima, što je bio čest slučaj tokom njihove karijere, ali nema veze sa istinom. Čak su ih optuživali da je logo benda zapravo inspirisan orlom, koji je bio simbol nacističke Nemačke.

Ipak, višestruko slojevita lirika i dvojako značenje pojedinih stihova često su protkani romantikom i ljubavlju, uz mnogo satire i sarkazma.

Bend je tražio inspiraciju u velikanima nemačke književnosti, posebno Getea i Šilera, ali su koketirali i sa pornografijom, sadomazohizmom, homoseksualizmom, incestom, nekrofilijom, kanibalizmom, sve u cilju provokacije. U nekoliko pesama ima stvarnih događaja, poput "Wiener Blut", koja se osvrnula na užase koje je počinio Jozef Fricl u Austriji, svekolika sprdnja sa američkim načinom života u pesmi "Amerika", ali i patriotski momenat u pesmi "Deutchland".

Stav koji su imali od početka je da "ako želite da iskažete pravu i iskrenu emociju, morate da pišete i pevate na maternjem jeziku", i da ako Ramštajn peva na engleskom, to će biti "kao da Budu naterate da ubije svinju".

Danas se tekstovi Ramštajna koriste u školama u Rusiji i Skandinaviji na časovima nemačkog jezika.

Performans koji pruža Ramštajn na koncertima smatra se jednim od najspektakularnijih na svetu. Pirotehnički efekti dovedeni su do savršenstva, a svi članovi benda su profesionalno obučeni za rukovanje vatrom i za to imaju licence. Kostimi koje nose na nastupima su raznoliki i prilagođeni pesmama koje izvode, neretko se menjaju i po nekoliko puta. Vizualizacija koncertnih verzija pesama je često povezana sa spotovima, koji su urađeni na veoma visokom produkcijskom i režijskom nivou, posebno u periodu kad ih je radio režiser srpskog porekla Zoran Bihać.

Oprema za Ušće

Članovi grupe su se često šalili na račun svojih nastupa kako ljudi uglavnom ne razumeju tekstove koje pevaju, pa moraju da im prirede šou kako ne bi zaspali, te je on mešavina humora, teatra i istočnonemačke kulture.

Od turneje "Mutter" 2001. za vizuelni sadržaj na koncertima brine se dizajner Roj Benet, a bina koju koriste od 2004. ima dva nivoa, sa mnoštvom pomičnih delova. I sve je propraćeno vatrom, eksplozijama i bogatim svetlosnim efektima, za čije osmišljavanje se pred polazak na turneju potroši sedam meseci, i na njemu radi 18 visokoprofilisanih inženjera.

Na njihovoj turneji 2024, u koju su uvrstili i Beograd sa dva nastupa 24. i 25. maja na Ušću, bina je spakovana u čak 77 šlepera, a za nju će biti potrebno šest dana da se montira. Jačina zvuka će oboriti sve dosadašnje rekorde jer će ići i do 2.040.000 vati!

To će biti treći put da Ramštajn dolazi u naš glavni grad i jedini je u regionu u kojme će svirati. Ako nešto u životu ne treba propustiti, to je svakako spektakl nemačke senzacije koji već 30 godina ne prestaje da istovremeno šokira i oduševljava planetu.

Til Lindeman: Potekao iz Istočne Nemačke, zaludeo svet dramatičnim baritonom

Vokal Tila Lindemana je najprepoznatljiviji pečat grupe Ramštajn, opisan kao "dramatični bariton". Harizmatičan i mračan, razuzdanog karaktera, Lindeman u svom biću nosi težak život u Istočnoj Nemačkoj, gde je u Lajpcigu rođen 1963. Otac mu je bio pisac, majka novinarka, a on je sa 11 godina upisan u sportsku školu, koju nije voleo. Bavio se plivanjem i trebalo je da učestvuje na Olimpijadi u Moskvi 1980, do čega nije došlo zbog povrede, pa je odustao od sporta. Muzičku karijeru počeo je kao bubnjar. Tokom prvih godina nastupanja sa Ramštajnom nekoliko puta je zadobio opekotine na različitim delovima tela, a jednom je umalo ostao bez uva, dok nije završio pirotehnički kurs.

Jedan od najboljih metal-vokala svih vremena je multitalentovani umetnik, piše i objavljuje zbirke poezije, glumio je u nekoliko filmova, a okušao se i kao vajar. Osim 30 godina vernosti Ramštajnu, ima i jedan samostalni album i nekoliko solo singlova koji su podjednako kvalitetni i popularni kao i sam bend. Prošle godine ga je jedna Ruskinja optužila za seksualni napad posle koncerta u Litvaniji. U sudskom procesu mu je odmogla česta pojava seksualnog nasilja u spotovima, kao i razuzdane žurke koje je imao običaj da pravi posle koncerata. Tužba je na kraju, ipak, odbačena.

Lindeman tokom čitave karijere krije detalje iz privatnog života. Zna se da ima četvoro dece, od kojih je najstariju Nele sam odgajao prvih sedam godina. Od nje je dobio i prvog unuka. Izjašnjava se kao ateista. Tečno govori nemački, engleski, francuski i španski jezik.

Kurir/ Jelena-Katarina Mitrović