IZLOŽBA TAMARE SIMIĆ DRAŽIĆ "SNAGA ŽENE": Uzela je pretežak zadatak na sebe, jer ustaje protiv ovog vremena masovnih iluzija

U kući Đura Jakšić u petak veče otvorena je izložba slikaTamare Simić Dražić pod nazivom "Snaga žene".

Tamara u svom radu ispoljava kreativnost u raznim oblicima, tragajući za sadržajem koji će približiti drugima, a sebi ostaviti prostora za slobodu njenog maštovitog senzibiliteta. Njene slike imaju i priču i dušu, što izložba koja nam predstoji još jednom potvrđuje.

Tamara je studentkinja druge godine Akademije klasičnog slikarstva, a do sada je izlagala u Galeriji Gradske opštine Vračar i u Kući Kralja Petra. Ovu mladu umetnicu pored likovnih, krase i književni talenti. Iza sebe već ima objavljene dve knjige, koje je sama ilustrovala – „Neobičnu bajku“, čiji je recenzent Ljubivoje Ršumović, i „Bajku o odrastanju“, koja je dobila posebno priznanje princeze Katarine Karađorđević. Tamara se pridružila i projektu „Mladi dolaze“ pri Udruženju književnika Srbije.

- Pojedini od najznačajnijih srpskih slikara i teoretičara umetnosti druge polovine dvadesetog veka posmatrali su modernu umetnost kao eksploziju renesanse gledanu s kraja, iz našeg vremena. Odista, mnogo toga u teoriji i praksi nove umetnosti najavljeno je ili utvrđeno u renesansnoj i baroknoj umetnosti, ali ponajviše uzgred ili u detalju, kao likovni pronalazak (invenzione) a ne kao deo glavnog toka. Mlada slikarka Tamara Simić-Dražić (Travnik, 1985), iza koje je već nekoliko samostalnih izložbi, ne obraća se samo renesansnim genijima, posle kojih je sve u umetnosti do naših dana samo pad, da bi učila od njih ili ih sledila, što bi danas bilo možda i nemoguće. Mnoge recepture, slikarske tajne, odnos prema materijalu i zanatu, kodeksi učenja i likovna znanja su zauvek izgubljeni, neki slikari su ih namerno odneli u grob, prvi Leonardo da Vinči nikome nije hteo da otkrije tajnu svojih lakova i lazura.

Slikarka Simić-Dražić obraća se, dakle, renesansi iz mnogo dubljeg razloga za današnje vreme, umesto uzaludnog nastojanja da bukvalno ide tragom starine. U ovo doba digitalnog mulja, sumnjive nove umetničke prakse, tehno-art divljaštva, neovarvarstva svake vrste i destruktivne pseudoavangarde, ona pokušava da pronađe dalekosežne razloge likovnog stvaranja. Umesto da se prepusti lagodnoj struji digitalne umetnosti, performansa, instalacija i fotografija svih vrsta, ona hrabro, kontrarevolucionarno, za nekoga donkihotovski jer je zadatak pretežak, ustaje protiv ovog vremena masovnih iluzija prikačenosti na razne aparate – navodi kritičar Dejan Đorić.

Izložbu možete pogledati do 25. maja.