"POSLE 30 GODINA SNIMAM NOVE PESME" Nele Karajlić: Ne spremam se za Evroviziju, jer tamo me ne bi primili ovako normalnog

Muzičar i novinar Nenad Janković, poznatiji kao Dr Nele Karajlić, povukao se iz javnog života. Ne piše ni novu knjigu ni nastavak serija, ali zato piše nove pesme. Za rođendanski broj Kurira otkriva da li se sprema za Evroviziju 2025, kako su nastali njegovi najveći hitovi i šta očekuje od knjige posvećene 25. godišnjici rada benda No smoking orkestra.

Kakvi su vam planovi za 2024?

- Trenutno sam više u studiju nego na točkovima. Sad je više akcenat na tome da snimimo nove pesme. Red je da posle 30 godina izbacim neku novu muziku.

Hoćete li na Evroviziju?

- Ne znam da li bi me tamo primili ovako normalnog (smeh). Ne spremam se za učešće. Nikad nisam pratio taj festival. Samo mi neko javi krajnji rezultat, a uvek navijam za naše.

Rok je u trendu. Kako vam se dopada ovogodišnji pobednik Nemo i hrvatski predstavnik Bebi Lazanja?

- Nisam čuo nijednu pesmu. Poslednje što sam čuo sa Evrovizije bili su sjajna Konstrakta i veoma dobar Let 3. Na njih bih obratio pažnju i našli bi se na mojoj plejlisti i da nije bilo Evrovizije.

Šta vam je inspiracija za nove pesme?

- Okrenuo sam se na neki način sebi. Prvi put u karijeri imam u svojim pesmama više svog ja nego sveta koji me okružuje. Mislim da će biti numera koje su neka vrsta eksperimenta, ali i onih klasičnih strofa-refren.

Da li će biti hita?

- Ne zna niko da li će biti hita, pa čak ni Pol Makartni. Imali smo sreću da nam se to desilo nekoliko puta u karijeri, a to su bile baš one pesme za koje čovek nikad to ne bi mogao da pretpostavi.

Na koje pesme mislite?

- Na primer, "Nedelja kad je otišao Hase" traje pet i po minuta, a "Pišonja i Žuga" preko šest. Niko nije mogao da pretpostavi da će tako nešto ući toliko duboko u narod.

Dragan Teodorović Zeko sutra baš promoviše knjigu "Emir Kusturica i The No Smoking Orchestra - 25 godina". Da li se plašite kako će vas prikazati?

- Znam o kojoj se knjizi radi i naravno da tu ima mene, jer sam jedan od osnivača grupe. Radili smo zajedno 12 godina. Knjiga ima upečatljivih fotografija, a što je najlepše, tu se nalaze i članci o dva člana benda koji više nisu sa nama. Veoma je lepo što će ovo delo ostati u amanet mlađim generacijama.

Svirali ste i družili se kad ste bili u bendu... Koji susret posebno pamtite?

- Sigurno je to susret sa Džoom Stramerom i to što smo izašli zajedno s njim da sviramo. Bila je čast što smo imali priliku da delimo pozornicu s njim.

Očekivao sam da će tu biti fudbaler...

- Najveća čast i sreća mi je bila što mi je u bekstejdž u Marselju ušao Erik Kantona. I pošto pola benda nije znalo ko je to, jer ne prate fudbal, neko ga je posle svirke upitao: "Izvinjavam se, ali ko ste vi?" On je rekao: "Ja sam kapiten Mančester junajteda."

Bonus video: