KOMPLIKOVANO JE I PREDIVNO BITI PISAC Najtraženija mlada autorka Maja Todorović: Stalno imaš strah šta ako ne bude sledećeg posla

Samo od pisanja u Srbiji može da živi veoma mali broj ljudi, a u tu grupu spada i Maja Todorović. Iza nje su uspešni projekti poput filma i serije "Toma", filma "Ajvar", serijala "Dug moru" i "Žigosanih u reketu". Mlada dramska spisateljica i scenaristkinja trenutno priprema svoj novi film i razvija nekoliko TV serija, o čemu govori za Kurir.

Publika je konačno u Beogradu mogla da vidi vašu dramu "Šćeri moja", koja gostuje u Narodnom pozorištu. Šta vam je bila inspiracija da napišete ovaj tekst pre deset godina?

- Drama je nastala iz moje potrebe da se bavim pitanjem odnosa prema ženskoj deci. Naišla sam tada na podatke iz istraživanja, koje je zaista bilo poražavajuće, da u Crnoj Gori postoji obeshrabrujući broj žena koje se odlučuju da abortiraju kada saznaju da je dete ženskog pola. Bilo mi je skandalozno da se u 21. veku i dalje rade takve stvari. I to je bilo polazište za ovu dramu. Pokušala sam da je pišem kao savremeni komad, ali sam brzo shvatila da kako god da pokušavam, materijal mi se opire, deluje banalno i kao neki pamflet. Onda sam počela da razmišljam koje su to velike "šćeri" bile kroz istoriju i nekako mi je logično odmah na pamet pao kralj Nikola, koji je imao devet ćerki i tri sina. Istražujući detaljnije porodicu, posebno mi je pažnju privukla Zorka, čije su tendencije da se "mješa u politiku" bile poznate, što je kralja nerviralo, ali se iz brojnih njegovih pisama upućenih knegiinji Zorki vidi i njegova ljubav i toplina prema ćerki. Drama se tako bavi odnosom oca i ćerke, za koji sam evo 10 godina kasnije, kada sam ostala bez oca, shvatila da je najvažniji koji sam imala u životu. Drago mi je da je ova predstava bila delimično zaslužna za podizanje svesti i pokretanju pitanja odnosa prema ženskoj deci, ubrzo je pokrenuta i kampanja "Neželjena" i želim da verujem da će buduća istraživanja biti ohrabrujuća.

Koliko ste u ovo delo uneli nečeg ličnog?

- Uvek se unese nešto lično. Nikad ne pišem o sebi lično i ne preslikavam sebe u junake, jer ne verujem da bih mogla da budem dovoljno objektivna. Ali svi moji junaci su neminovno inspirisani ljudima koje poznajem i koji me okružuju. Bavim se problemima koji me se tiču i samim tim je to na neki način lično. Neminovno je da oko sebe pronalaziš inspiraciju i da pokušaš da, opisujući ljude koje poznaješ, razumeš postupke svojih junaka.

Pokazali ste u ovom delu i svoj dar za poeziju.

- Poezija je u Crnoj Gori deo tradicije, pa moguće da mi je to u DNK. Šalim se. Za razliku od podosta mojih kolega, ja nisam nikad pokušavala da pišem poeziju, pa ni roman. Nisam još skupila hrabrost da se upustim u to. Mogu da pišem songove kad su deo predstave, kao što sam na primer napisala song za predstavu "Samoubica" NP Somobor. Ali i ako imam dara za poeziju, mislim da će još neko duže vreme ostati neiskorišćen, pošto ja zaista najviše uživam u pisanju drama i scenarija.

Zorka je postala glavni junak ove priče?

- Zorka je od samog početka bila glavna junakinja. Kao "prvorođena", da je sin, bila bi naslednik i iskreno, šteta što nije: interesovala se za politiku, diplomatiju, "umjela je s narodom", podržavala izgradnju bolnica, škola i brinula o obrazovanju i zdravlju žena i dece. Uvek se pitam kako bi nam bilo da je ona mogla, na primer, da nasledi oca... I da li bi se u tom slučaju uopšte udala za Petra Karađorđevića.

Posle filma i serije "Toma" svi su čuli za vas. Da li sada imate više posla?

- Nisam sigurna koliko su poslovne ponude vezane baš za film "Toma", ali kad izgovorim da sam radila na tom projektu, definitivno najviše ljudi koji nisu iz branše reaguje na taj naslov. Dosta ljudi me zna i po filmu "Ajvar", ali mlađi me prepoznaju i po seriji "Žigosani u reketu". Nisam sigurna da kod nas uopšte postoji bilo šta što možeš da napišeš i da kažeš: "Posle ovoga sam mirna, sad ću da uživam i ne brinem za posao." U Srbiji jednostavno stvari ne funkcionišu na taj način. Mislim da me u poslu više održava radna etika nego neki konkretan projekat.

Kako je biti pisac?

- Komplikovano, jer živiš od projekta do projekta. Stalno imaš strah šta ako ne bude sledećeg posla. A opet, s druge strane, predivno je biti pisac. Obožavam svoj posao i, zaista, da mi sutra neko ponudi nešto drugo, ne znam da li bih išta volela toliko a da nije vezano opet nekako za kreativu. Ono što je u pisanju zaista veliki izazov, da ne kažem problem -jeste biti sam. Reditelji, glumci, direktori fotografije, svi su nekako u grupi, jedino smo mi i montažeri veći deo sami sa sobom i materijalom. S tim što montažeri bar kreću s nekim materijalom, mi krećemo s praznim, belim papirom. Dosta glumaca mi u poslednje vreme priča kako su počeli da pišu i zaprepašćeni su koliko je strašno biti sam i sve iz nule kreirati. Nije lako naterati sebe da sedneš i radiš, da se ubaciš u neki svet i da sam sa sobom budeš satima - ponekad toliko dugo da mi treba po nekoliko sati da se vratim u realnost.

Volite li da pišete s drugim ljudima?

- Obožavam, uz uslov da su i ti drugi ljudi kolegijalni, saradljivi i kreativni i kad radimo s ciljem da projekat bude što bolji i isključimo sujete. Volim da proveravam svoje ideje s drugim ljudima, rado čitam scenarije kolega i rado delim svoje s ljudima u čiji sud i dobronamernost verujem.

Koliko vaših priča nije dosad snimljeno?

- Trenutno imam oko 12 projekata koji su u nekom limbu. Dva filma bi trebalo uskoro da izađu, pošto su završeni. Ostali su stali u nekoj fazi razvoja, neki čekaju na finansiranje, neki su dopola završeni... Ponekad je to jako poražavajuće jer imam osećaj da radim uprazno i da je beskorisno sve što radim.

Šta je s vašim debitantskim filmom?

- Čekamo konkurs FCS. Film je nastao kao ideja Aleksandra Protića, ali je s vremenom zaista postao naše zajedničko čedo na kom radimo već oko šest godina. Prošli smo nekoliko značajnih radionica za scenario, uradili, čini mi se, oko desetak verzija scenarija, sakupili dosta značajnih saradnika, ne samo iz Srbije i regiona već i iz Francuske. Mislim da je za oboje ovaj projekat vrlo važan i nastavićemo da ga radimo dok ga ne uradimo.

Spremate li nešto novo za pozorište?

- Radim novu predstavu s Vladimirom Aleksićem koja će premijeru imati početkom sledeće sezone i vrlo se radujem ovom projektu, pošto je drugačije od svega što sam radila dosad. Ali o tome ćemo više kad bude vreme.