REKORD! GOTOVO 100.000 LJUDI POSETILO IZLOŽBU SLIKA UROŠA PREDIĆA: Njegovo delo predstavlja vanvremensku vrednost

Bezmalo 100.000 ljudi posetilo je tek okončanu izložbu dela Uroša Predića u Galeriji SANU, što je dosad neviđeno u Srbiji! Ali dočekasmo i to. Na radost mnogih.

- Po mome računu dakle nastaje svakim danom ne samo novo stoleće nego čitava večnost, dok u isti mah prestaje po jedno staro stoleće, stara večnost. Ja se osećam dakle ne samo u prostoru kao središte ove vasione nego i pogledom na vreme ja stojim uvek u sredi između dve večnosti - napisao je svojevremeno Predić.

I zaista, Predić je večan i vanvremenski, kako kaže dr Snežana Mišić iz Galerije Matice srpske, koja je s prof. dr Igor Borozanom autor izložbe "Uroš Predić - dostojanstvo svakidašnjice".

- Predićevo delo, u najvećoj meri zadržano u akademskim okvirima i prepoznatljive likovne poetike, preživelo je, odolevajući savremenim težnjama slikarstva, sve moderne izraze i pravce u umetnosti i predstavlja, možemo slobodno reći, vanvremensku vrednost - ističe za Kurir dr Mišić, koja navodi i da jesu, ali i nisu iznenađeni ovolikom posećenošću:

- Broj od gotovo 100.000 posetilaca za dva i po meseca trajanja izložbe zaista je impresivan, jer ne pamtimo da je na bilo kojoj izložbi poslednjih godina, pa i decenija zabeležena takva posećenost. To još jednom potvrđuje da je Uroš Predić jedan od najznačajnijih i najvoljenijih nacionalnih umetnika i da je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske umetnosti i kulture. Stvarajući kontinuirano više od osam decenija, ostavio je jedan od najobimnijih umetničkih opusa - od preko 1.700 radova.

Rođen 1857. u selu Orlovat nadomak Zrenjanina, sin pravoslavnog sveštenika u Habzburškoj monarhiji, od malih nogu znao je ko je i šta je, a to je pokazivao i delima. Impresivni su crteži koje načini dečak od svega 11 godina viđeni u Galeriji SANU, na kojima su i ona kasnije za Predića prepoznatljiva krila anđela. A slikao ih je nebrojeno, kao i svece i ikone. Jer, kako se veli, nije bilo srpske kuće u to doba koja nije imala Predićevu ikonu. Ali i portrete, koje je radio i za Maticu srpsku, ali i Srpsku kraljevsku akademiju, potonji SANU, s kojom je, takođe, bio neraskidivo vezan i čiji je bio redovni član.

Šetnjom kroz Galeriju SANU autori su nas zapravo proveli i kroz ključna mesta koja oblikovaše Predićev život i delo. Orlovat je i porodica, otac koga rano izgubi, ali i nacrta po smrti uz posvetu, što bi i izloženo. Potresno je videti maramicu natopljenu svetom vodicom kojom je brisao usta majci na samrti još početkom minuloga veka. Beč je škola i ponos. Kao prvi slikar stipendista Matice srpske na Bečkoj akademiji, postavio je neke od najlepših portreta. Ponos je u Beču nagrađena "Nadurena devojčica", tako živa, tako stvarna i 145 godina od svog nastanka.

Beograd je ipak Predićev grad. U nezavisnoj Srbiji dugo je živeo, u prestonici joj i preminuo u dubokoj starosti 1953. Upečatljivi su oslikani pogledi s prozora prestonice gde je proveo Veliki rat i opet dočekao slobodu. Ali i jedini akt koji je uradio, a koji se može protumačiti kao pobeda Erosa nad Tanatosom i kao odgovor na ratna dešavanja.

"Devojka na studencu", "Hercegovački begunci" i brojne druge nezaboravne slike bile su tu. Ali i ona koja je nacionalni simbol - "Kosovka Devojka", koju čak i staklom zaštitiše od radoznalih posetilaca. Nastala 1919. kao narudžbina Kola srpskih sestara u čast svih bolničarki, prevazišla je sve okvire i postala ikona srpstva.

- "Kosovka Devojka" jedna je od najpoznatijih i najreprodukovanijih Predićevih slika, ali i jedna od najprepoznatljivijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture. Kao ključni vizuelni simbol u artikulaciji modernog nacionalnog identiteta, duboko je u nacionalnoj memoriji srpskog naroda i s pravom ima status prvorazredne "patriotske ikone". Idealizovani prikaz epske junakinje - Kosovke Devojke koja vida rane smrtno ranjenom Pavlu Orloviću, u sebi sublimira epsko, mitsko i istorijsko. Završena 1919, neposredno po okončanju Prvog svetskog rata, predstavlja i univerzalnu sliku stradanja koja prati velike ratne sukobe - ističe dr Mišić i dodaje da, budući da je slična izložba Predićevih dela bila u sezoni 2022/23. u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, povodom 175 godina njenog postojanja, zasad nije u planu da bude još negde. I zato doviđenja, čekajući opet na Predića...

o Izložbi "Uroš Predić - dostojanstvo svakidašnjice"

- održana od 12. marta do 26. maja 2024. u Galeriji SANU

- autori dr Snežana Mišić i prof. dr Igor Borozan

- 97.293 posetioca

- 76 dana trajala izložba

- 35 kustoskih vođenja

- 17 autorskih vođenja

- 3 radionice za decu

Veza sa SANU

Predić je bio vezan i za SANU, a članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiji potvrđivano mu je u dugom vremenskom periodu - od prijema za dopisnog člana 1884. do konačne potvrde statusa redovnog člana 1910.

- Pored obaveza redovnog članstva koje je podrazumevalo pisanje autobiografije, Predić je portretisao predsednike Akademije i značajne članove, što je potvrdilo njegovu vodeću ulogu u kreiranju vizuelnog Panteona srpskih akademika, a takođe je i poklonio znatan broj svojih radova. Veliki ugled i posebno mesto Uroša Predića u SANU potvrđeno je izuzetnim Znakom redovnog člana Srpske kraljevske akademije - navodi Mišićeva.

Stipendista Matice srpske

Veza Uroša Predića s Maticom srpskom, objašnjava dr Mišić, počela je 1877, kad je dobio stipendiju za studije slikarstva na Bečkoj akademiji, i trajala je sve do njegove smrti, gotovo punih osam decenija:

- Tokom tog perioda uradio je veliki broj portreta predsednika i dobrotvora Matice srpske, čime je postao neka vrsta zvaničnog Matičinog portretiste, zaslužan je za uobličavanje Matičinog Panteona. Radio je i grafičke ukrase i ilustracije Matičinih knjiga, skica i studija za diplome i povelje. Uz to, veliko interesovanje je pokazivao i za delatnost Matice srpske, čiji je počasni član postao 1927, aktivno učestvujući u njenom radu, naročito u vreme priprema za otvaranje Muzeja Matice srpske za javnost (1933), kao i poklonom svojih radova, čime se upisao u velike dobrotvore. Matica srpska zahvalila mu je izborom za člana Muzejskog odbora, odnosno za njegovog doživotnog počasnog predsednika 1935. Matici je za njenu galeriju, između ostalih, poklonio i jednu od svojih omiljenih slika - "Nadurenu devojčicu", koja je nastala 1879. tokom studija u Beču i za koju je dobio Gundlovu nagradu, za najbolji studentski rad izveden uljem po živom modelu.

Bonus video: